Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući troškove njenog sastava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 18.02.2015. godine na radnom mestu ... čiji je opis poslova, između ostalog, da svakodnevno prati i kontroliše primenu ESH procedura uputstava i propisanih mera prevencije u oblasti bezbednosti zdravlja na radu. Pismenim uputstvom generalnog direktora tuženog na engleskom jeziku od 23.05.2016. godine određeno je da svaka količina otpadnog bakra mora biti izmerena na sertifikovanoj fabričkoj mašini za merenje neposredno pre napuštanja fabrike. O svakom preuzimanju mora se dva dana unapred obavestiti gospodin BB koji može doneti odluku da ponekad prisustvuje tom procesu. Količinu moraju da potvrde predstavnici tuženog i predstavnik kupca na licu mesta potpisivanjem protokola o preuzimanju. Količine utvrđene na ovaj način su jedine koje su relevantne za fakturisanje i naplatu od operatera. Ukoliko dođe do razlike u količini to se mora navesti u protokolu i odgovarajuće izmene se moraju izvršiti najkasnije do sledeće isporuke, a izmena se mora saopštiti operateru. Ovo uputstvo tuženog je prosleđeno mejlom direktoru fabrike tuženog BB, VV i GG, neposrednom rukovodiocu tužioca koja ga je prosledila tužiocu. Na sastanku održanom 24.05.2017. godine direktor fabrike je upoznao sve prisutne sa uputstvom, tj. procedurom u vezi sa isporukom otpadnog bakra i tužioca predstavio kao osobu koja je zadužena za otpadni bakar i osobu koja je dužna da primenjuje ovo uputstvo i direktora fabrike obavesti o svakom preuzimanju odnosno svakoj isporuci otpadnog bakra. Za dan 03.06.2016. godine ugovoreno je preuzimanje 60 tona otpadnog bakra o čemu je tužilac obavestio direktora fabrike. Prevoz bakra za kupca je trebalo da odrade tri šlepera. Naznačenog dana jedan od vozača šlepera je javio tužiocu da ne može da dođe, pa je tužilac u prisustvu zaposlenog DD, zaduženog za utovar bakra, predstavnika kupca i nekoliko zaposlenih koji su trebali da utovare bakar na šlepere postigao dogovor da naznačeni šleper sutradan preuzme ostalu količinu bakra (oko 20 tona), koja je nakon što je izmerena, obeležena i odvojena u stranu, odnosno zaključana u magacinu koji je bio obezbeđen video nadzorom. O činjenici da je isporuka zakazana za 03.06.2016. godine nije izvršena u celosti i o naknadno napravljenom dogovoru, tužilac nije obavestio direktora fabrike. Upozorenjem o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 21.06.2016. godine tužiocu je stavljeno na teret da je učinio povredu radne obaveze neizvršavanje ili nesavesno, nemarno ili neblagovremeno vršenje radnih dužnosti i obaveza i zloupotrebu položaja, prekoračenje ovlašćenja jer nije saglasno proceduri ustanovljenoj 24.05.2016. godine (sa kojom se saglasio na sastanku održanom 24.05.2016. godine i sa kojom je bio upoznat od strane neposrednog rukovodioca) najavio da će 04.06.2016. godine izvršiti prodaju otpadnog bakra i isti je obavio bez prisustva još dvojice kolega, kao što je novom procedurom definisano. Na ovo upozorenje tužilac se izjasnio u ostavljenom roku navodeći da je ukupna količina otpadnog bakra prodata po istoj porudžbini i nije smatrao da je potrebno ponovo pokretati proceduru, da je 03.06.2016. godine urađena najava otpreme otpadnog bakra i istog dana otpremljena veća količina bakra od ukupno ugovorene količine, da manji deo nije odvezen zbog kvara na četvrtom šleperu zbog čega je dogovoreno da se on utovari 04.06.2006. godine, da je 04.06. dobio poziv od DD glavnog planera proizvodnje da je stigao šleper koji je trebalo da preveze ostatak otpadnog bakra i tražio da zaposleni prisustvuje utovaru da kada je stigao u fabriku šleper već bio utovaren i kretao je iz fabrike, a da je utovaru prisustvovao zaposleni DD. Rešenjem od 29.06.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog neizvršavanja radnih dužnosti i obaveza propisanih članom 3. stav 1. tačka 32. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog jer je postupao suprotno radnom uputstvu od 24.05.2016. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu.

Prema članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom odnosno ugovorom o radu. Stavom 3. tačka 8. istog člana propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilnikom o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih tuženog od 17.11.2012. godine propisano je u članu 2. da poslodavac može zaposlenom u skladu sa odredbama Zakona o radu i Pravilnika o radu da otkaže ugovor o radu ukoliko ne poštuje radnu disciplinu i pravila ponašanja utvrđena ovim pravilnikom. Po članu 3. stav 1. tačka 32. propisano je da se povredom radne discipline i pravila ponašanja smatra neizvršavanje ili nesavesno, nemarno ili neblagovremeno vršenje radnih dužnosti i obaveza.

Imajući u vidu da je navedeno uputstvo jasno i nedvosmisleno, da je o njemu tužilac blagovremeno obavešten, tužiočevo slobodno tumačenje navedenog uputstva da nije u obavezi da obaveštava u slučaju predaje dela ugovorene robe, ne predstavlja opravdavajući razlog na strani tužioca za neizvršenje jasno propisane radne obaveze. Kako je tužilac postupio suprotno izričitim pravilima iz uputstva generalnog direktora, to je i po oceni revizijskog suda, tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret a koja predstavlja otkazni razlog.

S obzirom da je odbijen zahtev za poništaj rešenja o otkazu, odbijen je i akcesorni zahtev za naknadu štete kao zamenu za reintegraciju.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić