.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3032/2023
10.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Melita Melić, advokat iz ..., protiv tuženog „ŽITOSREM“ d.o.o. Inđija, radi isplate, odlučujući o reviziji „ŽITO-INVEST“ d.o.o. Inđija, čiji je punomoćnik Slobodan Petković, advokat iz ..., izjavljenoj protiv rešenja sadržanom u stavu trećem izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2476/22 od 14.03.2023. godine, u sednici održanoj dana 10.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji „ŽITO-INVEST“ d.o.o. Inđija, izjavljenoj protiv rešenja sadržanog u stavu trećem izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2476/22 od 14.03.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija „ŽITO-INVEST“ d.o.o. Inđija, izjavljena protiv rešenja sadržanog u stavu trećem izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2476/22 od 14.03.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 447/21 od 10.03.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi „ŽITOSREM“ d.o.o. Inđija da tužiocu na ime zarade za period od decembra 2012. godine do decembra 2016. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke, dok je za razliku između dosuđenih iznosa zarade za maj 2016. godine i zahtevanog iznosa, za razliku između dosuđenog iznosa za decembar 2016. godine i zahtevanog iznosa, kao i za vremenski period od jula 2013. godine do decembra 2017. godine, tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime otpremnine zbog odlaska u penziju isplati iznos od 184.197,00 dinara, obračunatu zakonsku zateznu kamatu za period od 01.07.2013. godine do 31.12.2017. godine u iznosu od 155.069,52 dinara i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 184.197,00 dinara počev od 01.01.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od 06.12.2012. godine do 30.06.2013. godine isplati i to Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, Fondu za zdravstveno osiguranje i Fondu za nezaposlene, osnovni dug i obračunatu zakonsku zateznu kamatu, sve bliže navedeno u tom stavu, dok je za razliku između dosuđenih doprinosa nadležnim fondovima i ukupno zahtevanog iznosa za vremenski period od 06.12.2012. godine do 30.06.2013. godine i za period od 01.07.2013. godine do 31.12.2017. godine, u iznosima opredeljenim u tom stavu, tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom petim izreke, utvrđeno je da „ŽITO-INVEST“ d.o.o. Inđija nema svojstvo parnične stranke tuženog u predmetnom parničnom postupku. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev „ŽITO-INVEST“ d.o.o. Inđija za naknadu troškova parničnog postupka.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2476/22 od 14.03.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično usvojio žalbu tužioca i rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 447/21 od 10.03.2022. godine (stav šesti izreke) preinačio u delu kojim je odlučeno da tužilac snosi svoje troškove postupka i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 88.100,00 dinara, dok je u preostalom delu žalba tužioca odbijena i presuda u pobijanom odbijajućem delu (stavovi dva i pet izreke) potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu (stav prvi, treći i četvrti izreke) potvrđena. Stavom trećim izreke, žalba „ŽITO-INVEST“ d.o.o. Inđija je odbijena, pa su rešenja sadržana u prvostepenoj presudi kojima je utvrđeno da „ŽITO-INVEST“ d.o.o. Inđija nema svojstvo parnične stranke u postupku, kao i da se odbija njegov zahtev za naknadu troškova postupka (stavovi sedam i osam izreke) potvrđena. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca, tuženog i „ŽITO-INVEST“ d.o.o. Inđija za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepenog rešenja sadržanog u stavu trećem izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2476/22 od 14.03.2023. godine „ŽITO-INVEST“ d.o.o. Inđija je blagovremeno izjavio reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj.
Tužilac je dao odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, „ŽITO-INVEST“ d.o.o. Inđija je izjavio posebnu reviziju protiv drugostepenog rešenja kojim je potvrđeno rešenje prvostepenog suda, kojim je utvrđeno da nema svojstvo parnične stranke u postupku i odbijen njegov zahtev za naknadu troškova postupka. Kao razlozi za izjavljivanje revizije navode se bitne povrede odredaba parničnog postupka, koje nisu razlog u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Shodno iznetom, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Pobijano rešenje drugostepenog suda kojim se utvrđuje da revident nema svojstvo parnične stranke, ne predstavlja rešenje kojim se okončava postupak, a rešenjem kojim je odlučeno o troškovima postupka odlučeno je o sporednom potraživanju.
Imajući u vidu navedeno revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja koje je predmet revizijskog odlučivanja je nedozvoljena primenom člana 420. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Trošak sastava odgovora na reviziju nije priznat tužiocu, budući da se ne radi o trošku potrebnom radi vođenja postupka u smislu odredbe člana 154. stav 2. ZPP.
Iz tog razloga je odlučeno kao u stavu trećem izreke na osnovu odredbe člana 165. stav 2. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
