Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pozivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP nije osnovano s`obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile ugovor o volonterskom radu 09.07.2019. godine, kojim je ugovoreno da se tužilja prima kod tuženog bez zasnivanja radnog odnosa kao volonter u periodu od 01.07.2019. godine do 30.09.2019. godine. Po isteku ovog ugovora tužilja je sa tuženim zaključila ugovore iste vrste i to za period od 01.10.2019. godine do 31.10.2019. godine i za period od 01.01.2020. godine do 31.01.2020. godine. Nakon toga su parnične stranke zaključile ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova 28.02.2020. godine za period od 01.03.2020. godine do 30.04.2020. godine, kojom se tužilja obavezala da obavlja poslove zdravstveno-vaspitnog rada sa pacijentima, obilazak staračkih domaćinstava, negu starih i bolesnih, rad u ambulanti u timu sa lekarom, hitno zbrinjavanje pacijenata, rad u intervencijama Doma zdaravlja BB i zdravstvenih stanica i ambulanti. Potom je zaključen ugovor iste vrste sa identičnim opisom poslova za period od 01.05.2020. godine do 30.06.2020. godine. Po isteku ovog ugovora tužilja je sa tuženim zaključivala više ugovora iste vrste kojim se obavezala da obavlja poslove zdravstveno-vaspitnog rada sa starijim i zdravstveno ugroženim osobama u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti Covid 19 i drugih poslova po nalogu neposrednog rukovodioca u trajanju od 30 i 60 dana i to: 01.07.2020.godine, 31.07.2020. godine, 03.09.2020.godine, 02.10.2020.godine, 30.10.2020.godine, 31.12.2020.godine 29.01.2021.godine i 27.02.2021. godine, kada je zaključen poslednji ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova na 60 dana, a zaključno sa 30.04.2021. godine. Rešenjem tuženog od 30.04.2021. godine, konstatovano je da tužilji prestaje obavljanje ugovornih privremenih i povremenih poslova zbog isteka roka na koji je zaključen ugovor od 27.02.2021. godine. Protiv tog rešenja tužilja nije podnosila tužbu radi zaštite svojih prava. Utvrđeno je da je tuženi tokom postupka istakao da prema Zakonu o budžetskom sistemu nije mogao zasnovati radni odnos sa novim licima. Radni odnos tužilje prestao je istekom poslednjeg ugoovra o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 27.02.2021. godine (i to 30.04.2021. godine). Tužilja je tužbu za utvrđenje postojanja radnog odnosa podnela 28.06.2021. godine. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, i to po primarnom tužbenom zahtevu dana 01.07.2019. godine, a po eventualnom tužbenom zahtevu dana 01.03.2020. godine

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da je tuženi zloupotrebio institut privremenih i povremenih poslova, s obzirom na to da su ugovori zaključeni protivno odredbi člana 197. Zakona o radu, ali su zaključili da tužilja koja je primila rešenje o prestanku obavljanja privremenih i povremenih poslova od 30.04.2021. godine i dostavila ga uz tužbu, nije tražila njegov poništaj, pa da se zato nisu stekli uslovi za traženo utvrđenje da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme zbog čega je odbijen tužbeni zahtev. Pored toga, po nalaženju prvostepenog suda odredbe člana 27e i 34. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) se odnose isključivo na zasnivanje radnog odnosa, a ne na regulisanje prerastanja radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos ne neodređeno vreme. Drugostepeni sud se nije uopšte bavio ocenom žalbenih navoda koji se tiču primene Zakona o budžetskom sistemu kod zaključka da je tužbeni zahtev neosnovan iz izloženog razloga (zato što tužilja nije tražila poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa).

Po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda.

U konkretnom slučaju tužilja nije tražila da se poništi kao nezakonito rešenje od 30.04.2021. godine, pa ne može sa uspehom tražiti da se utvrdi da je zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme. Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog. Uslov za ostvarivanje tog prava je da se traži poništaj rešenja o prestanku obavljanja privremenih i povremenih poslova kao nezakonitog. Ako se to ne traži, kao što je ovde slučaj, onda u pravnom saobraćaju ostaje pravnosnažno rešenje koje više nije ni sporno. Time se uspostavlja pretpostavka o zakonitosti tog rešenja, pa se ne može u posebnoj parnici utvrđivati suprotno.

Sledom toga su bez uticaja revizijski navodi tužilje kojima se ponavlja da je tuženi vršio zloupotrebu ugovora o volontiranju i ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje Vrhovni sud nije cenio, jer se revizija iz tih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Na osnovu odredbe člana 414. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković