Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima ... u ... na osnovu ugovora o radu od 25.03.2014. godine. Dana 01.06.2015. godine tužiocu je dostavljeno obaveštenje o ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu i aneks ugovora o radu, ali je tužilac odbio da potpiše da je primerke istih preuzeo o čemu je sačinjena službena beleška. U obaveštenju o ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu navedeno je da se tužilac premešta na radno mesto ... u ... zbog potrebe procesa i organizacije rada, ostavljen mu je rok za izjašnjenje i upozoren je na posledice nepotpisivanja aneksa. Kako u ostavljenom roku od osam dana tužilac nije potpisao ponuđeni aneks ugovora o radu, tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu dana 19.06.2015. godine, shodno odredbama člana 172. stav 4. i člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu. Tužilac je navedeno rešenje primio u prostorijama tuženog, ali je odbio da svojim potpisom to i potvrdi o čemu je na rešenju o otkazu sačinjena službena beleška.

S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je odbio zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, jer su se odbijanjem da zaključi aneks ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1. do 5. Zakona o radu, stekli zakonski uslovi za donošenje osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu iz odredbe člana 179. stav 5. tačka 2. istog zakona. Kako zahtev da se tužilac vrati na radno mesto koje je obavljao pre uručenja aneksa ugovora o radu i zahtev za naknadu materijalne štete zavise od zahteva za poništaj rešenja to je i u ovom delu odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Apelacioni sud je na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo zbog čega je navedenu prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužioca usvojio. Ovo iz razloga što je tužiocu 01.06.2015. godine ponuđeno da zaključi aneks ugovora o radu, kojim se tužilac premešta na poslove ... u ..., zbog potrebe procesa i organizacije rada, ali ova činjenica sama po sebi ne podrazumeva da je premeštaj bio zakonit, jer u obaveštenju o ponudi nisu jasno i precizno izneti razlozi koji su uslovili premeštaj tužioca. Paušalno navođenje da se zaposleni premešta na druge poslove zbog potreba procesa i organizacije rada, bez jasno navedenih razloga nije dovoljan dokaz da su navedeni uslovi i ispunjeni. Iz ovih razloga drugostepeni sud je ocenio da tuženi nije ispoštovao odredbe člana 172. stav 1. Zakona o radu, s obzirom da je razlog za premeštaj tužioca na drugo radno mesto zbog potrebe procesa i organizacija rada suviše uopšten i iz njega ne može da se zaključi o kakvoj je organizaciji ili procesu rada reč, s obzirom da isto nije obrazloženo. Kako u konkretnom slučaju ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu ima formalne nedostatke, jer ne sadrži detaljno obrazloženje razloga koji su uslovili premeštaj tužioca na druge poslove, a što je svakako obavezan element obaveštenja, jer zaposleni treba da zna zbog čega je poslodavac pokrenuo postupak premeštaja, to ponuđeni aneks ugovora o radu čini nezakonitim. Pored toga, tuženi na kome je bio teret dokazivanja shodno odredbi člana 231. ZPP, nije u postupku dokazao da je tužiocu ponudio premeštaj na posao koji odgovara vrsti i stepenu stručne spreme koji su predviđeni ugovorom o radu. Iz ovih razloga drugostepeni sud je poništio rešenje o otkazu ugovora o radu od 19.06.2015. godine.

Polazeći od navedenog, drugostepeni sud je pravilno ocenio da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, a za svoj zaključak je dao jasne i potpune razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05...75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Članom 172. istog zakona, predviđeno je da uz aneks ugovora o radu poslodavac dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (stav 1), da ako zaposleni potpiše aneks ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa (stav 2), da zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2. ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora (stav 3), da se smatra da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše ugovor u roku iz stava 1. ovog člana (stav 4).

Članom 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu, propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1-5 ovog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pobijanom odlukom poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu kao nezakonito, jer tuženi prilikom otkaza ugovora o radu nije postupao u skladu sa odredbama člana 171. i 172. Zakona o radu. Tuženi je ponudio tužiocu da zaključi aneks ugovora o radu i dostavio mu pismeno obaveštenje za izmenu ugovorenih uslova rada i zaključenje aneksa, ali u njemu nisu na potpun i zakonit način obuhvaćeni i obrazloženi svi elementi zbog kojih se tužiocu nudi premeštaj na drugo radno mesto, odnosno nisu navedeni konkretni i obrazloženi razlozi za ponudu i premeštaj tužioca na drugo radno mesto. Poslodavac je dužan da obrazloži koje su to promene u procesu organizacije rada dovele do toga da se tužiocu ponudi da zaključi aneks ugovora o radu, radi premeštaja na drugo radno mesto, a što je u konkretnom slučaju izostalo, to nije bilo mesta otkazu ugovora o radu tužiocu.

Imajući u vidu izneto neosnovano se navodima revizije ukazuje da je u pobijanoj odluci pogrešno primenjeno materijalno pravo. Ovo stoga što je saglasno članu 171. Zakona o radu, premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto moralo biti rezultat stvarne i realne potrebe procesa i organizacije rada tuženog, a ponuda odnosno obaveštenje za zaključenje aneksa ugovora o radu mora da sadrži razloge koji su uslovili premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto. Pri tom, ti razlozi moraju biti konkretizovani navođenjem činjenica iz kojih proizlazi potreba procesa i organizacija rada pri čemu je nužno navesti i činjenice koje to premeštanje opravdavaju. U konkretnom slučaju tuženi je naveo da se tužilac premešta na drugo radno mesto zbog potrebe procesa i organizacije rada što predstavlja jednu uopštenu formulaciju bez obrazloženja tih razloga, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud. Razlog za raspoređivanje mora biti saopšten tužiocu kroz ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu u skladu sa navedenim normama, pri čemu izostanak takve konkretizacije čini kasnije rešenje o otkazu ugovora o radu po ovom osnovu nezakonitim. S obzirom na izneto, a suprotno navodima revizije, kako ponuda za premeštaj na drugo radno mesto nije sadržala konkretne razloge ne stoji da je tužilac znao zbog čega se premešta na drugo radno mesto.

Takođe, ne stoje ni navodi revizije da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 191. stav 6. Zakona o radu, s obzirom da iz utvrđenih činjenica ne proizlazi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa tužiocu.

Drugostepeni sud je pravilno primenio i odredbu člana 191.stav 2. i 3. istog zakona imajući u vidu da je tužilac uspeo u sporu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Sa izloženog, a primenom odredbe člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić