Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici mal. tužilaca AA i BB, čiji je zakonski zastupnik majka VV, čiji je punomoćnik Momčilo Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog JP za proizvodnju, preradu i transport uglja, Površinski kopovi „Kosovo“ Obilić, Dobro Selo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete na ime neisplaćenih stipendija, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1766/2017 od 27.09.2018. godine, u sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1766/2017 od 27.09.2018. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija, tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1766/2017 od 27.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda Kosovska Mitrovica, Sudska jedinica Gračanica P1 23/15 od 23.11.2016. godine, prvim stavom izreke, usvojen je u celosti tužbeni zahtev mal. tužilaca i obavezan tuženi da mal. tužiocima na ime neisplaćenih stipendija za period od 01.03.2015. godine do 31.02.2016. godine isplati ukupan iznos od 308.862,22 dinara u pojedinačno opredeljenim mesečnim iznosima u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 63.454,48 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1766/2017 od 27.09.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18)

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, imajući u vidu da se navodi revizije odnose na utvrđeno činjenično stanje u vezi sa sadržinom posebnog kolektivnog ugovora koji je važio u vreme nastanka štetnog događaja, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena, ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.04.2015. godine radi naknade štete, a vrednost predmeta spora označena u uvodu prvostepene presude je 308.866,22 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić