Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 3. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. stav 1. tačka 1.ZPP na koju tuženi u reviziji neosnovano ukazuje, jer ukazuje na bitne povrede koje mogu eventualno biti učinjene pred prvostepenim sudom. Revident u reviziji ukazuje na bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod Privrednog društva „Tehnic Development“ DOO Vranje zasnovao radni odnos na neodređeno vreme počev od 15.08.2015. godine zaključenjem ugovora o radu radi obavljanja poslova ... . Dana 30.11.2015. godine, između tog privrednog društva i tuženog zaključen je sporazum o preuzimanju radnika, na osnovu koga je tužilac preuzet od strane tuženog u radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.12.2015. godine, radi obavljanja poslova ... . Tužilac je kod novog poslodavca stupio na rad 01.12.2015. godine (kod prethodnog poslodavca odjavljen je sa osiguranja 30.11.2015. godine) bez zaključenja ugovora o radu. Dana 15.04.2016. godine kod tuženog je obavljen inspekcijski nadzor preko Inspekcije rada, koja je na zapisniku konstatovala da tuženi nije postupio u skladu sa odredbama člana 30. do 33. Zakona o radu, jer sa tužiocem nije zaključio ugovor o radu, zbog čega je protiv tuženog podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Prekršajnom sudu u Vranju. Dana 01.06.2016. godine tuženi je doneo rešenje kojim tužiocu sa tim datumom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu, jer je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za radom tužioca u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. U obrazloženju rešenja navedeno je pored ostalog, da je na osnovu ugovorene poslovne saradnje sa „Tehnic Develotment“ DOO Vranje tuženi preuzeo obavezu zakupa prostora (proizvodne hale) u okviru koga su bile instalirane i određene mašine, među kojima i mašina za čije održavanje je bio zadužan tužilac. Imajući u vidu da je ta mašina dana 30.03.2016. godine vraćena Privrednom društvu „Tehnic Development“ DOO Vranje to je kod tuženog prestala potreba za tužiočevim radom. Navedeno rešenje je sa pisanim obaveštenjem o posledicama prestanka radnog odnosa dostavljeno tužiocu dana 20.06.2016. godine, a tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.08.2016. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i osporeno rešenje tuženog od 01.06.2016. godine poništio kao nezakonito.

Takav pravni zaključak prihvatio je i drugostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu doneto je primenom otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/2005 ... 75/14) a kojim je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Članom 193. stav 1. Zakona o radu utvrđeno je da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim iz člana 172. ovog Zakona. Odlučivanje može početi tek pošto se utvrde činjenice od značaja za primenu relevantnog propisa, pri čemu obrazloženje sadrži razloge kojima se opravdava odluka.

Navedene promene kod poslodavca predstavljaju njegovu poslovnu politiku, koju sud nije ovlašćen da ceni u postupku ocene zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa zaposlenog po ovom osnovu, ali razlozi za prestanak potrebe za radom zaposlenog moraju biti opravdani. Teret dokazivanja je činjenica koja obrazuje otkazni razlog iz citirane zakonske odredbe, a koje se ogledaju u nastupanju konkretne tehnološke, ekonomske ili organizacione promene leže na poslodacu. Zaposleni koji je proglašen tehnološkim viškom mora biti upoznat sa činjenicom da je njegovo radno mesto ukinuto ili je došlo do smanjenja broja izvršioca, kada se mora navesti razlog zašto je baš on proglašen tehnološkim viškom, što je sve u konkretnom slučaju izostalo.

Pobijano rešenje nije zakonito, jer ne sadrži razloge iz kojih proizlazi ispunjenost uslova za primenu odredbe 179.stav 5.tačka 1.Zakona o radu. Sud ne može ceniti opravdanost i celishodnost odluke poslodavca o potrebnom broju zaposlenih na nekom radnom mestu, ali rešenje o prestanku radnog odnosa iz ovog razloga, da bi bilo zakonito, ne može sadržati samo pozivanje na ovaj razlog bez jasnog obrazloženja da je do promena došlo. Da bi otkaz iz ovog razloga bio zakonit, potrebno je da je kod poslodavca došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena usled kojih je prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima posla, kao i da je poslodavac pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplatio otpremninu. Navedene promene moraju biti izražene u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca ili nekom drugom aktu kojim poslodavac utvrđuje organizacione delove i vrste poslova koji se obavljaju kod poslodavca, vrstu i stepen stručne spreme, kao i druge uslove koji moraju biti ispunjeni za rad na tim poslovima.

Kako je u postupku utvrđeno da je tužiocu prestao radni odnos nezakonito, pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa jeste vraćanje zaposlenog na rad ukoliko on to zahteva, zbog čega je tuženi primenom odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezan da tužioca vrati na rad.

Radni odnos se po pravilu zasniva ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac i smatra se zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koji ovlasti direktora odnosno preduzetnika kako je to predviđeno članom 30. Zakona o radu. Kako Zakon o radu ne poznaje i ne priznaje faktički rad kao rad van radnog odnosa, to je po odredbi člana 32. propisao da ako zaposleni ne zaključi ugovor o radu smatra se da je radni odnos na neodređeno vreme zasnovao danom stupanja na rad.

Imajući u vidu da je u periodu od 01.12.0015. do 01.06.2016. godine tužilac obavljao faktički rad (bez zaključenog ugovora o radu) na poslovima ... koji je imao sve karakteristike radnog odnosa u smislu napred rečenog, to su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava usvojili tužbeni zahtev u delu kojim je traženo utvrđenje da je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.12.2015. godine u smislu odredbe člana 32.Zakona o radu.

Neosnovani su navodi revidenta da je neblagovremena tužba za utvrđenje da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme jer se taj rok računa od dana kada je primio rešenje o otkazu ugovora o radu a to je 20.06.2016. godine. Ovo stoga što rok za podnošenje tužbe za utvrđenje da faktički rad postao radni odnos na neodređeno vreme počinje da teče od dana dostavljanja rešenja o otkazu, jer je tada vidljiva povreda prava zaposlenog. Rok od 60 dana za pokretanje ovog spora, u skladu sa noveliranom odredbom člana 195 Zakona o radu, počeo je da teče nakon prijema rešenja o prestanku radnog odnosa koje je tužiocu dostavljeno 20.06.2016. godine i nije istekao u vreme podnošenja tužbe .

Iz svega iznetog odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 414.stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković