Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mijuško Žugić, advokat iz ..., protiv tuženog Dom učenika Srednje ... škole u Beogradu, koga zastupa Dragan Rakić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 785/20 od 29.05.2020. godine, u sednici održanoj 20.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 785/20 od 29.05.2020. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1030/18 od 08.10.2019. godine, stavom prvim izreke, nije dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe podneskom od 13.06.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 30.01.2018. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i da se obaveže tuženi da ga vrati na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 785/20 od 29.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje sadržano u stavu prvom izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 30.01.2018. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude pa je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je iz Gradske uprave Grada Beograda preuzet u radni odnos kod tuženog na radno mesto pomoćnika direktora čime je zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme počev od 21.08.2001. godine. Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj .. od 27.12.2017. godine, tužiocu je sa tim datumom, na poslovima i radnim zadacima direktora, otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Istog dana tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu broj .. kojim je zasnovao radni odnos kod tuženog na određeno vreme do povratka zaposlene sa bolovanja na radnom mestu vaspitača. Rešenjem Vlade RS od 21.12.2017. godine tužiocu je prestala dužnost direktora zbog isteka mandata, a rešenjem Vlade RS od 21.12.2017. godine za vršioca dužnosti direktora tuženog imenovan je BB. Dana 27.12.2017. godine tužilac je predao dužnost v.d. direktoru tuženog BB. Rešenje o otkazu ugovora o radu od 27.12.2017. godine i ugovor o radu sa istim datumom potpisali su za v.d. direktora BB, VV, njegov zamenik. Rešenjem Privrednog suda od 03.01.2018. godine izvršena je promena lica ovlašćenog za zastupanje i BB je upisan kao vršilac dužnosti direktora tuženog sa pravom zastupanja sa neograničenim ovlašćenjima, kog dana je brisano tužiočevo pravo za zastupanje sa neograničenim ovlašćenjima. Osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu broj .. od 30.01.2018. godine tužiocu je prestao radni odnos na poslovima „vaspitač“ zaključno sa 30.01.2018. godine. Prema obrazloženju osporenog rešenja: „tuženi je sa tužiocem zaključio ugovor o radu o zasnivanju radnog odnosa na određeno vreme do povratka zaposlenog sa bolovanja. Na osnovu navedenog je doneto osporeno rešenje“.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je kao prethodno pitanje cenio punovažnost ugovora o radu od 27.12.2017. godine pa je našao da je takav ugovor ništav jer je potpisan od strane zamenika v.d. direktora tuženog koji nije imao ovlašćenje za zaključivanje ovakvog ugovora, zbog čega ovakav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Kako je ugovor o radu ništav, to po oceni ovog suda nema mesta poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu od 30.01.2018. godine.

Po oceni drugostepenog suda, za zakonitost rešenja o otkazu nije dovoljno parafraziranje zakonskih odredbi da je za radom prestala potreba, već rešenje mora da sadrži činjenice iz kojih se može zaključiti da je ostvaren otkazni razlog jer se zaposlenom moraju pružiti dokazi o razlozima prestanka potrebe za njegovim radom, što je u konkretnom slučaju izostalo. Zbog toga je drugostepeni sud, zaključujući da je ovakvo postupanje tuženog protivno imperativnim propisima koji regulišu radnopravne odnose, preinačio prvostepenu presudu i poništio rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je prilikom preinačenja presude drugostepeni sud pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje (član 416. stav 3. u vezi čl. 403. stav 2. ZPP).

U ovom slučaju predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja broj .. od 30.01.2018. godine kojim je tužiocu utvrđen prestanak radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme zaključno sa 30.01.2018. godine a koji je zaključen do povratka zaposlenog sa bolovanja. Ocenjujući zakonitost ovog rešenja, drugostepeni sud je (u suštini) cenio zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu od 27.12.2017. godine (koje nije predmet tužbenog zahteva) a koje je doneto na osnovu rešenja Vlade RS kojim je tužiocu prestala dužnost direktora zbog isteka mandata, a zbog prestanka potrebe za njegovim radom, jer mu tuženi nije mogao obezbediti drugi posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi.

Imajući u vidu da je drugostepeni sud prilikom ocene zakonitosti rešenja koje je predmet tužbenog zahteva (rešenje od 30.01.2018. godine) cenio zakonitost drugog rešenja (rešenje od 27.12.2017. godine) koji nije predmet tužbenog zahteva, to je drugostepena presuda morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i na pravilan način odlučiti o zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa na određeno vreme koje je doneto 30.01.2018. godine uz obrazloženje da je tužilac zaključio radni odnos na određeno vreme do povratka zaposlenog sa bolovanja. U konkretnom slučaju potrebno je utvrditi, bez obzira na zakonitost zaključenog ugovora o radu na određeno vreme (predmet tužbenog zahteva nije utvrđenje ništavosti ugovora o radu), da li je tužilac i u kom vremenskom periodu bio u radnom odnosu kod tuženog, identifikovati zaposlenog (imenom i prezimenom) i poslove na kojima je radio, a koga je tužilac menjao i da li se taj zaposleni koga je tužilac „menjao“ vratio sa bolovanja i kada, kako bi na pravilan način odlučio o zakonitosti pobijanog rešenja.

Na osnovu člana 416. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić