U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Olivera Maričić, advokat iz ..., protiv tuženog Holding korporacija „Krušik“ a.d. Valjevo, čiji je punomoćnik Nikola Urošević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i preobražaja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2346/21 od 16.06.2021. godine, u sednici održanoj 09.12.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2346/21 od 16.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 34/21 od 01.04.2021. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je poništeno rešenje tuženog br. .. od 29.11.2019. godine, kojim je tužiocu otkazan Ugovor o radu br. .. od 01.01.2017. godine, i utvrđeno da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.11.2017. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 138.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2346/21 od 16.06.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu bitnih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se pravilo o oceni dokaza primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom. Nije relevantno revizijsko ukazivanje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer ova bitna povreda odredaba parničnog postupka, u smislu člana 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku, nije dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je radio u „Krušik akumulatori“ od 1986. godine, pa je angažovan i radio je kod tuženog u periodu od 22.10.2015. godine do 30.11.2019. godine, na osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme i aneksa ugovora o radu. U ugovorima o radu zaključenim na određeno vreme za period od 22.10.2015. godine do 30.06.2017. godine, navedeno je da tužilac obavlja poslove „...“ (ugovori od 22.10.2015. godine, 31.12.2015. godine, 29.02.2016. godine, 01.05.2016. godine, 01.09.2016. godine, 01.11.2016. godine i od 01.01.2107. godine). Aneksom ugovora o radu od 01.07.2017. godine izvršena je izmena ugovora o radu od 01.01.2017. godine i navedeno je da tužilac obavlja poslove „...“ od 01.07.2017. godine, na kojim poslovima je bio do 31.12.2017. godine (aneks ugovora o radu od 01.09.2017. godine), da je u periodu od 01.01.2018. godine do 30.06.2018. godine takođe radio na poslovima „...“, zbog realizacije projekta po Ugovoru br. ../16 (aneksi ugovora o radu od 25.12.2017. godine, 20.03.2018. godine i od 01.05.2018. godine), da je u periodu od 01.07.2018. godine do 31.08.2018. godine radio na poslovima „...“ (na osnovu aneksa ugovora o radu od 25.06.2018. godine), da je u periodu od 01.09.2018. godine do 18.11.2018. godine radio na poslovima „...“, zbog realizacije projekta po Ugovoru br. ../16 (na osnovu aneksa ugovora o radu od 29.08.2018. godine, 20.12.2018. godine, 17.04.2019. godine i 26.08.2019. godine), da je aneksom ugovora o radu od 18.11.2019. godine tužiocu rad na određeno vreme produžen do 30.11.2019. godine i navedeno je da tužilac obavlja poslove „...“. Osporenim rešenjem tuženog od 29.11.2019. godine tužiocu je prestao radni odnos sa 30.11.2019. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos ugovorom o radu od 01.01.2017. godine. Navedeni poslovi su predviđeni sistematizacijom kod tuženog (sektor proizvodnja) i za sve navedene poslove predviđen je II stepen stručne spreme.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje tuženog od 29.11.2019. godine nezakonito, zbog čega je poništeno i utvrđeno da je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na osnovu člana 37. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, ... 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1), poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2), ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Saglasno navedenom, za primenu citiranih zakonskih odredaba potrebno je imati u vidu da se više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (sukcesivni ugovori) imaju smatrati jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na poslovima (čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba u smislu citirane odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu), ukupno trajanje rada po više ugovora ne može biti duže od 24 meseca. Za preobražaj radnog odnosa je dovoljno da zaposleni radi još pet radnih dana po isteku 2 godine (24 meseca) kao u konkretnom slučaju.

U konkretnom slučaju tužilac je u periodu od 22.10.2015. godine do 31.12.2017. godine zaključivao više ugovora o radu na određeno vreme i aneksa ugovora o radu, a u pitanju je period od preko dve godine neprekidnog rada, plus 5 radnih dana u kome je tužilac obavljao poslove „...“ (u periodu od 22.10.2015. godine do 30.06.2017. godine) i na radnom mestu „...“ (u periodu od 01.07.2017. godine do 31.12.2017. godine), kao i da je tek počev od 01.01.2018. godine do 30.06.2018. godine (na osnovu zaključenih aneksa radio na poslovima „...) i od 01.09.2018. godine do 18.11.2019. godine (na osnovu zaključenih aneksa radio na poslovima „...“) navedene anekse zaključivao zbog potrebe realizacije projekta po Ugovoru br. ../16. Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je, u smislu odredbe člana 37. stav 1. i 6. Zakona o radu, došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, zbog čega je usvojen tužbeni zahtev (kako je to opredeljeno tužbenim zahtevom). Stoga su neosnovani revizijski navodi tuženog kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Revizijski navodi da je tužilac zasnovao radni odnos na određeno usled povećanog obima posla i realizacije projekta tuženog po ugovoru ../16, u smislu odredbe člana 37. stav. 3. tačka 3. Zakona o radu su irelevantni. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda navedena oklonost nema značaja, zato što je do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme došlo istekom 24 meseca rada tužioca (22.10.2017. godine), dakle pre nego što je tužilac zaključio aneks ugovora o radu od 01.01.2018. godine, koji je zaključen zbog potrebe realizacije projekta po Ugovoru br. ../16.

Kako su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužiocu radni odnos prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.11.2017. godine (u skladu sa tužbenim zahtevom), a tužilac tražio da se poništi sporno rešenje tuženog od 29.11.2019. godine, to s obzirom da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tuženog, pravilna je pobijana odluka i u delu za poništaj rešenja kojim je tužiocu otkazan ugovora o radu.

Suprotno navodima revizije, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužba podneta blagovremeno u smislu odredbe člana 195. Zakona o radu, budući da je rešenje o prestanku radnog odnosa doneto 29.11.2019. godine, a tužba je sudu podneta 28.01.2020. godine, dakle u roku od 60 dana.

Kako se ostalim navodima revizije osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP, to je primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić