U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Strahinja Selaković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i „VV“ d.o.o. ..., koje zastupa Mitar Obradović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i tuženih izjavljenim protiv presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1230/18 od 15.10.2018. godine i Gž1 1704/19 od 20.05.2019. godine, u sednici održanoj 06.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1230/18 od 15.10.2018. godine, u stavu drugom izreke.

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužioca i tuženih, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1704/19 od 20.05.2019. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka, kao neosnovani.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1230/18 od 15.10.2018. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1570/16 od 16.03.2018. godine, u delu kojim su obavezani tuženi da tužiocu solidarno isplate: iznos od 975.964,50 dinara, na ime naknade štete zbog izgubljene zarade zbog gubitka radne sposobnosti, sa zateznom kamatom u iznosu od 884.734,82 dinara, od dana presuđenja do isplate, na ime rente iznos od 30.982,80 dinara počev od presuđenja pa nadalje, kao i u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu materijalne štete po osnovu kapitalizovane rente i u delu o troškovima parničnog postupka. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda, u preostalom delu, u kojem su tuženi obavezani da tužiocu solidarno naknade nematerijalnu štetu u ukupnom iznosu od 2.450,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i to iznos od 500.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, iznos od 350.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, iznos od 400.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti i iznos od 1.200.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu, reviziju su blagovremeno izjavili tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženih, u smislu člana 410. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi isplate naknade na ime nematerijalne štete podneta je 12.08.2016. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.450.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe ne predstavlja dinarsku protivvrednost veću od 40.000 evra.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, odnosno pobijana vrednost spora je ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413, u vezi člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2017/18 od 28.02.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 2017/18 od 29.07.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev tužioca u delu zahteva za naknadu materijalne štete. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da solidarno isplate tužiocu iznos od 975.964,50 dinara na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 884.734,82 dinara od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu solidarno na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade preko dosuđenog iznosa od 975.964,50 dinara do traženog iznosa od 1.215.610,24 dinara, kao i na ime razlike zakonske zatezne kamate preko dosuđenog iznosa od 884.734,82 dinara do traženog iznosa od 1.215.610,24 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je primarni i prvi eventualni tužbeni zahtev tužioca u delu zahteva za naknadu u obliku novčane rente.

Stavom petim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime naknade materijalne štete po osnovu kapitalizovane rente iznos od 7.417.966,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je prvi eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da solidarno na ime naknade materijalne štete na ime izgubljene zarade zbog gubitka radne sposobnosti isplate iznos od 3.017.149,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom sedmim izreke, usvojen je drugi eventualni tužbeni zahtev tužioca u delu zahteva za naknadu u obliku novčane rente. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu solidarno na ime naknade materijalne štete po osnovu rente isplaćuju mesečno iznos od 30.982,80 dinara, počev od dana presuđenja pa nadalje, i to svakog 05. u mesecu za naredni mesec, sa zakonskom zateznom kamatom počev od docnje tuženog sa isplatom svake pojedine mesečne rate do isplate. Stavom devetim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 352.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti, pa do isplate, dok se odbija sa zahtevom za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka od presuđenja do izvršnosti.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2017/18 od 29.07.2019. godine, ispravljena je prvostepena presuda od 28.02.2018. godine, tako što u izreci navedene presude, u delu odluke o troškovima postupka, umesto „352.000,00 dinara“, treba da stoji „368.000,00 dinara“, u obrazloženju presude, u delu odluke o troškovima postupka na strani spisa 18, tako što umesto „352.000,00 dinara“, treba da stoji „368.000,00 dinara“ i u obrazloženju presude na strani 17. u poslednjem stavu, tako što umesto „12.03.2017. godine“ treba da stoji „17.03.2017. godine“.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1704/19 od 20.05.2019. godine, odbijene su žalbe tužioca i tuženih i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, revizije su blagovremeno izjavili tužilac i tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i našao da su revizije neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijama stranaka ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je radio kod poslodavca SZTR „VV“ ..., preduzetnika BB, bez ugovora o radu i obavljao je poslove ... Dogovorena zarada je bila po broju urađenih paleta, u visini od 14,00 do 16,00 dinara po urađenoj paleti. Evidenciju o broju urađenih paleta je vodio poslovođa tuženog i visina naknade za rad tužioca je u proseku bila oko 45.000,00 dinara mesečno. Dana ...2014. godine, tužilac je tokom rada pretrpeo tešku telesnu povredu sa 60% trajnog umanjenja životne aktivnosti, zbog gubitka leve ruke u nivou podlaktice. Okolnosti pod kojima je tužilac povređen i posledice koje su za tužioca nastale navedenom prilikom, tokom postupka nisu dovedene u sumnju i utvrđeno je postojanje krivice tuženog u konkretnom događaju. Kako je tužilac pretrpeo povredu na radu, zbog koje je došlo do smanjene radne sposobnosti usled zadobijene povrede, tužilac je otišao u invalidsku penziju i na taj način trpi štetu koja se ogleda u razlici između plate koju bi ostvarivao da i dalje radi, odnosno da nije došlo do povrede na radu kritičnom prilikom i invalidske penzije koju prima i to sve do dana kada bi ostvario uslov za starosnu penziju. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke utvrđeno je da naknada tužiocu, po osnovu naknade štete na ime izgubljene zarade, za period od dana povređivanja (25.12.2014. godine) do dana veštačenja (31.08.2017. godine), obračunata prema zaradi koju je tužilac primao na radnom mestu na kome je bio dok je bio zdrav, zajedno sa obračunatom kamatom iznosi 975.964,50 dinara, a da buduća renta primenom iste metodologije obračuna počev od 01.09.2017. godine iznosi 30.982,80 dinara.

S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su obavezali tuženog da tužiocu isplati materijalnu štetu i rentu u navedenim iznosima. Međutim, odbili su tužbeni zahtev tužioca za isplatu tzv. kapitalizovane rente, iz razloga što tužilac tokom postupka nije ukazao ni na jedan od razloga koji bi opravdali dosuđenje rente u kapitalizovanom iznosu, u smislu odredbe člana 188. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima. Neosnovano se navodima revizija osporava ocena nižestepenih sudova o osnovanosti zahteva za naknadu materijalne štete i isplatu rente.

Pod izgubljenom zaradom smatra se ona zarada koju bi oštećeno lice ostvarilo da nije postalo potpuno ili delimično nesposobno za rad, pa oštećenom pripada pravo na razliku u zaradi koju ostvaruje i koju bi ostvarivao da nije povređen.

Renta je očekivani gubitak zarade u momentu donošenja sudske odluke pa za ubuduće, zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. Osnov za ostvarenje prava na rentu kao oblika materijalne štete, postoji ako se utvrdi da oštećeni usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje prihod od rada koji bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije umanjena radna sposobnost.

Ova zarada kao vid štete utvrđuje se na bazi činjenica koje su poznate u momentu donošenja sudske odluke i ona se utvrđuje na osnovu visine zarade koju bi lice, koje je potpuno ili delimično nesposobno za rad, ostvarilo u tom momentu da je bilo sposobno za rad, a koju zbog određene nesposobnosti nije ostvarilo.

U konkretnom slučaju, pravilno su sudovi ocenili izvedene dokaze i primenili materijalno pravo, kada su zaključili da tužiocu pripada naknada štete zbog izgubljene zarade u dosuđenom iznosu od 975.964,50 dinara, sa kamatom i rente u iznosu od 30.982,80 dinara mesečno, čija je visina utvrđena nalazom veštaka na osnovu zarade koju je tužilac ostvarivao kod tuženog dok je radio. Suprotno navodima revizije tuženih, oni nisu dokazali da je tužiocu u navedenom slučaju pričinjena ukupna šteta u iznosima manjim od iznosa koji su mu dosuđeni. U tom smislu neosnovani su navodi revizije tuženih, da su ove naknade dosuđene na osnovu otprilike odmerenog iznosa zarade tužioca. Ovo iz razloga što je tužilac kod tuženog obavljao poslove kucanja paleta (što tuženi tokom postupka nisu osporili), i zarada mu zavisila od broja urađenih paleta i kretala se prosečno u visini od 45.000,00 dinara mesečno, a koju je veštak upravo i imao u vidu prilikom izrade nalaza. Tako da za osnovanost navoda revizije da je tužilac ostvarivao zaradu u manjem iznosu (zbog čega bi i visina materijalne štete na ime izgubljene zarade i rente bila niža) tuženi nisu pružili dokaze.

Takođe, prema članu 188. stav 4. i 5. ZOO data je mogućnost plaćanja naknade štete u kapitaliziranom iznosu, ali uz ocenu opravdanih razloga za to. Kako opravdanost zahteva za dosuđivanje kapitalizovane rente ceni sud, u konkretnom slučaju, pravilno su sudovi ocenili da tužilac nije dokazao postojanje uslova iz navedenog člana zbog koga bi ova renta kao izuzetak bila tužiocu dosuđena. Naime, na tužiocu je bila obaveza da dokaže da ima povećane troškove zbog prirode povrede ili da postoji nesigurnost dužnika u pogledu kasnijeg plaćanja, a što on nije učinio.

Navode iz neblagovremeno podnete dopune revizije Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se navodi pravnog leka podnetog po proteku roka ne mogu uzeti u obzir.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke. Odbijeni su zahtevi tužioca i tuženih za naknadu revizijskih troškova, imajući u vidu da stranke po reviziji nisu uspele, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke, primenom odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić