Rev2 3048/2024 3.5.12

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3048/2024
06.11.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Prošić, advokat iz ..., protiv tuženog BB PR „Prevozničko-trgovinska radnja Lion komerc Kać“ iz Kaća, čiji je punomoćnik Željko Čavić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 745/24 od 18.06.2024. godine, u sednici održanoj 06.11.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 745/24 od 18.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 745/24 od 18.06.2024. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2958/20 od 12.02.2024. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati po 1.000.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i strah, po 1.500.000,00 dinara za duševne bolove zbog naruženosti i zbog umanjenja životne aktivnosti; na ime naknade materijalne štete zbog nesposobnosti za rad plaća novčanu rentu od 60.000,00 dinara mesečno počev od 25.07.2019. godine do navešenih 65 godina života tužioca, s tim da dospele rate plati odjednom a buduće svakog prvog u mesecu, za tuđu negu i pomoć novčanu rentu od 20.000,00 dinara mesečno počev od 25.07.2019. godine, zaostale rate da plati odjednom a buduće svakog prvog u mesecu, za troškove lečenja 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate; tužilac obavezan da tuženom nadoknadi parnične troškove od 577.376,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih razloga predviđenih članom 407. stav 1. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilac ne konkretizuje druge bitne povrede odredaba postupka koje su po članu 407. stav 1. ZPP predviđene kao revizijski razlog. Po navedenim odredbama revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na koje je navodima revizije suštinski ukazano.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bez zaključenog pisanog ugovora o radu sa VV, zakonskim zastupnikom pravnog lica „Hepikar“ d.o.o. Kać, za to pravno lice obavljao poslove ... kamiona. Tužilac je radne zadatke obavljao po nalogu VV. Sporna šteta nastala je prilikom izvršenja radnog zadatka čišćenja parkiranog kamiona 25.07.2019. godine. Poslodavac tužioca je vršio prevoz žitarica, između ostalog, kamionom kojim je upravljao tužilac, kao radnik na faktičkom radu. Ovaj kamion pravno lice „Hepikar“ d.o.o. Kać je koristilo po pravnom osnovu zakupa, na osnovu ugovora zaključenog sa tuženim.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje, nižestepeni sudovi na osnovu člana 164. Zakona o radu odbijaju tužbeni zahtev, iz razloga što tuženi nije pasivno legitimisan u ovoj parnici. Tuženi nije radno angažovao tužioca, pa ne može snositi odgovornost za štetu koja je posledica izvršenja radnog zadatka čišćenja kamiona po nalogu poslodavca.

Nižestepeni sudovi su po oceni Vrhovnog suda pravilno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da ne postoji materijalnopravni osnov koji bi vodio odgovornosti tuženog za spornu štetu.

Činjenično je razjašnjeno da je tužilac doživeo povredu na radu 25.07.2019. godine, kojom prilikom je radni zadatak obavljao po nalogu zakonskog zastupnika pravnog lica „Hepikar“ d.o.o. Kać, koji ga je faktički radno angažovao i za to mu plaćao naknadu. Kamion je bio parkiran. Tužba se ne zasniva na tvrdnjama da je sporna šteta posledica skrivenih svojstava i nedostataka parkiranog kamiona, pa nema uslova za odgovornost tuženog, kao vlasnika kamiona po odredbama članova 173., 174. i 176. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, koje propisuju uslove za odgovornost imaoca stvari bez obzira na krivicu.

Tužilac u reviziji ne dovodi u sumnju činjenicu da ga tuženi nije radno angažovao, pa navodi vezani za način poslovanja „Hepikar“ d.o.o. Kać, odnosno za pravnu formu u kojoj su regulisani poslovni odnosi poslodavca tužioca i tuženog, ostaju bez uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković