Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2614/20 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su, kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o radu od 02.10.2011. godine tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na radnom mestu viši naučni saradnik, na određeno vreme od 5 godina, od 02.11.2011. godine do 02.11.2016. godine. Osporenim rešenjem tuženog od 29.12.2016. godine tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog 02.11.2016. godine, danom isteka naučnog zvanja viši naučni saradnik i danom isteka roka na koji je radni odnos zasnovan ugovorom o radu na radnom mestu višeg naučnog saradnika od 02.11.2011. godine. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da tužilac nije u skladu sa članom 87. Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti pokrenuo postupak za sticanje višeg zvanja ili reizbora, ili izbora u naučno zvanje naučni saradnik niti je svom poslodavcu dostavio dokaze da ispunjava zakonske uslove za izbor u više zvanje, odnosno reizbor, odnosno izbor u naučno zvanje naučni saradnik. Tužiocu je naučno zvanje višeg naučnog saradnika stečeno za period od pet godina isteklo 02.11.2016. godine, pa s obzirom na to da kod tuženog ne postoji upražnjeno radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i da je radni odnos na radnom mestu viši naučni saradnik zasnovano na određeno vreme od pet godina, zaključno sa 02.11.2016. godine, istekom navedenog roka zaposlenom je prestao radni odnos. Tužilac je uz tužbu dostavio dopis koji je naslovljen na Naučno veće tuženog od 18.10.2016. godine u kome se navodi: „zahtev za izbor Komisije za reizbor u naučno zvanje viši naučni saradnik u sastavu VV, naučni savetnik, pisac referata, GG, naučni savetnik, član, DD, viši naučni saradnik, član“. Navedeni podnesak tužioca nije zaveden kod tuženog, niti je na njemu prijemni pečat tuženog. Tužilac je ovaj podnesak predao sekretaru tuženog ĐĐ 18.10.2016. godine, na njeno pitanje „zar samo to?“ tužilac je povukao taj papir, nakon što je ona pogledala u papir i uzeo ga iz njene ruke i otišao.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili, kao neosnovan, zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja, da se utvrdi da je radni odnos tužioca prerastao u radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.

Članom 69. stav 1. Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 110 od 12.12.2005. godine, 50 od 13.06.2006. godine – ispravka, 18 od 26.03.2010. godine, 112 od 30.12.2015. godine), propisano je da u zavisnosti od ostvarenih rezultata u naučnoistraživačkom radu istraživač može steći, u skladu sa ovim zakonom, istraživačko zvanje: istraživač – pripravnik i istraživač – saradnik i naučno zvanje: naučni saradnik, viši naučni saradnik i naučni svetnik. Članom 86. stav 1. istog Zakona propisano je da zvanje naučnog saradnika i višeg naučnog saradnika stiče se za period od pet godina, bez ograničenja broja reizbora, a zvanje naučnog savetnika je trajno, stavom 2. je propisano da je reizbor postupak ponovnog sticanja istog zvanja za kandidate koji nisu stekli više naučno zvanje, bliži uslovi za reizbor, kao i postupak reizbora uređuju se aktom o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača koji donosi ministar, dok je stavom 3. propisano, da ako istraživač u zvanju naučnog saradnika i višeg naučnog saradnika ne bude reizabran u odgovarajuće zvanje, raspoređuje se na upražnjeno radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, u skladu sa opštim aktom instituta, a ako takvog radnog mesta nema, istraživaču prestaje radni odnos u institutu. Članom 87. stav 1. istog Zakona, propisano je da istraživač sa naučnim, odnosno istraživačkim zvanjem, ili naučnoistraživačka organizacija u kojoj je istraživač zaposlen, pokreću postupak za sticanje višeg zvanja, odnosno reizbora, šest meseci pre isteka perioda na koji su birani u određeno zvanje, dok je stavom 2. propisano da postupak za sticanje višeg zvanja može se pokrenuti ranije, na obrazložen zahtev naučnoistraživačke organizacije ili istraživača.

Članom 1. Pravilnika o postupku, načinu vredovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/2016), propisano je da se ovim Pravilnikom bliže uređuje postupak sticanja naučnih i istraživačkih zvanja, postupak reizbora zvanja, kao i način vrednovanja kvaliteta naučnih rezultata, i kvantitativnog iskazivanja naučnoistraživačkih rezultata istraživača. Članom 12. stav 1. propisano je da svako lice koje smatra da ispunjava uslove propisane Zakonom, može podneti zahtev naučnoistraživačkoj organizaciji koja ima kompententno naučno, odnosno nastavno- naučno veće za utvrđivanje predloga za sticanje naučnog ili istraživačkog zvanja, a istraživači zaposleni u institutu ili na fakultetu zahtev podnose isključivo tom institutu ili fakultetu; izuzetno, istraživač može podneti zahtev i drugom institutu, odnosno fakultetu, ako institut, odnosno fakultet gde je istraživač zaposlen nema kompetentno naučno, odnosno nastavno-naučno veće za oblast kandidata, uz obrazloženo mišljenje naučnog, odnosno nastavno-naučnog veća instituta ili fakulteta gde je istraživač zaposlen; stavom 2. istog člana propisano je da postupak za izbor u naučno, odnosno istraživačko zvanje pokreće i naučno veće u naučnoistraživačkoj organizaciji u kojoj je kandidat za izbor u naučno zvanje zaposlen; stavom 3. da postupak izbora u naučno, odnosno istraživačko zvanje pokreće se u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izbor u naučno zvanje, u skladu sa zakonom, a stavom 4. je propisano da zahtev za sticanje naučnog, odnosno istraživačkog zvanja može podneti lice koje u momentu podnošenja zahteva nije zaposleno u naučnoistraživačkoj organizaciji. Postupak izbora u naučno zvanje propisan je članom 18. – 20. navedenog Pravilnika.

Postupak izbora u istraživačka i naučna zvanja regulisan je napred citiranim odredbama Zakona i Pravilnika. Iz navedenih odredbi proizlazi da se postupak izbora u istraživačka i naučna zvanja pokreće zahtevom podnetim Naučnom veću tuženog za formiranje komisije, koja dalju proceduru reizbora sprovodi u skladu sa Zakonom i Pravilnikom. Kod utvrđenog, da je ugovorom o radu od 02.10.2011. godine tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog na radnom mestu viši naučni saradnik na određeno vreme od pet godina, od 02.11.2011. godine do 02.11.2016. godine, pa kako ni tužilac ni tuženi nisu podneli zahtev za pokretanje postupka izbora u istraživačka i naučna zvanja, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da osporeno rešenje tuženog od 29.12.2016. godine nije nezakonito, jer je radni odnos tužioca na radnom mestu viši naučni saradnik prestao istekom roka na koji je zasnovan ugovorom o radu od 02.10.2011. godine, saglasno napred citiranim odredbama Zakona i Pravilnika. Naime, tužilac je dostavio dopis koji je naslovanjen na Naučno veće tuženog od 18.10.2016. godine, u kome se navodi: „zahtev za izbor Komisiji za reizbor u naučno zvanje viši naučni saradnik u sastavu dr. VV, naučni savetnik, pisac referata, dr. GG, naučni savetnik, član, dr. DD, viši naučni saradnik, član“, međutim navedeni podnesak tužioca nije zaveden kod tuženog, niti je na njemu prijemni pečat tuženog, tužilac je ovaj podnesak predao sekretaru tuženog 18.10.2016. godine, i na pitanje sekretara tuženog: „zar samo to?“, tužilac je povukao taj papir nakon što je ona pogledala u papir i uzeo ga iz njene ruke i otišao, iz čega sledi da tužilac nije ni podneo zahtev za sticanje naučnih zvanja, pa samim tim nije ni pokrenuo postupak, zbog čega nije bilo ni uslova da Naučno veće formira komisiju i da ista dalju proceduru reizbora sprovede u skladu sa Zakonom i Pravilnikom. S obzirom na to da kod tuženog nije postojalo upražnjeno radno mesto koje odgovara tužiočevoj stručnoj spremi, i kako je radni odnos na radnom mestu viši naučni saradnik zasnovan na određeno vreme od pet godina do 02.11.2016. godine, istekom navedenog roka tužiocu je prestao radni odnos, kao i zbog isteka zvanja viši naučni saradnik, te je donošenjem pobijanog rešenja tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu sa 02.11.2016. godine, saglasno uslovima propisanim članom 86. Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i članom 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu.

Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, a činjenica da su se nižestepeni sudovi bavili blagovremenošću i potpunošću predloga, odnosno zahteva je bez uticaja, s obzirom da je utvrđeno da zahtev za sticanje naučnih zvanja nije ni podnet.

Pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je radni odnos tužioca prerastao u radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog.

Radnopravni status višeg naučnog saradnika regulisan je posebnim zakonom, Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti. Iako je članom 91. stav 3. navedenog Zakona propisano da u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u institutu i centru izuzetnih vrednosti primenjuje se zakon kojim se uređuje rad, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno, na radnopravni status tužioca ne može se primeniti pravilo iz člana 37. stav 4. Zakona o radu o prerastanju radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, kao ni pravilo iz člana 31. stav 2. istog Zakona kojim je propisano da se ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra ugovorom o radu na neodređeno vreme, kao ni pravila iz člana 32. stav 2. istog Zakona. Kako je članom 92. stav 6. Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti propisano da se sa istraživačima u naučnim, odnosno u istraživačkim zvanjima, izabranim na radna mesta iz stava 3. ovog člana, zaključuju ugovor o radu, s obavezom sprovođenja ponovnog izbora (reizbora) ili unapređenja u više zvanje, u rokovima za koje se odgovarajuće naučno, odnosno istraživačko zvanje stiče, osim za zvanje naučnog savetnika, pa kako je navedenom odredbom izričito regulisano i ograničeno trajanje zvanja višeg naučnog saradnika na period od pet godina, to nema mesta supsidijarnoj primeni navedenih pravila opšteg zakona, jer se odredbe posebnog i opšteg zakona po svom pravnom dejstvu međusobno isključuju. Radni odnos tužioca kod tuženog vezan je za sprovođenje ponovnog izbora (reizbora) ili unapređenja u više zvanje, pa kako tužilac nije reizabran, niti unapređen u više zvanje, to se nisu stekli uslovi za novo zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme istekom roka za koji je zasnovan, bez obzira na činjenicu da li je on nastavio da radi na istom radnom mestu duže.

Tužilac je ugovorom o radu od 02.10.2011. godine zasnovao radni odnos kod tuženog na radnom mestu viši naučni saradnik, na određeno vreme od pet godina, od 02.11.2011. godine do 02.11.2016. godine, a okolnost što je taj rok istekao pre donošenja osporenog rešenja od 29.12.2016. godine ne može da dovede do prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Ovo s obzirom da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu deklarativno, jer je istekom petogodišnjeg perioda bez ponovnog reizbora u zvanje viši naučni saradnik protekao rok trajanja ugovora o radu na određeno vreme po sili zakona. Imperativna norma posebnog zakona isključuje primenu opšteg Zakona o radu.

Tužiocu je zakonito preostao radni odnos na određeno vreme donošenjem pobijanog rešenja na osnovu člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, istekom roka na koje je zasnovan radni odnos. Kako tužilac nije reizabran niti unapređen u više zvanje, nisu se ispunili uslovi za novo zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, odnosno neodređeno vreme, stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

S obzirom na izneto, nižestepenim presudama pravilno je odbijen, kao neosnovan zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i utvrđenja da je došlo do preobražaja radnog odnosa, a time i zahtev za vraćanje na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, s obzirom da isti nisu bili nužni i neophodni, primenom člana 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić