Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, koju zastupa punomoćnik Darija Ognjenović, advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo spoljnih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi poništaja ugovora i rešenja, utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3582/17 od 11.05.2018. godine, u sedici veća održanoj dana 08.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3582/17 od 11.05.2018. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužilje u odnosu na potvrđujući deo izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1360714 od 13.06.2017. godine (pogrešno označenom kao međupresuda), stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA iz … kojim je tražila da sud utvrdi da su ništavi i bez pravnog dejstva ugovori o privremeno-povremenom vršenju poslova bliže naznačeni u izreci presude, svi zaključeni između tužilje i tužene, kao simulovani ugovori, te da prikrivaju ugovor o radu između tužilje i tužene Republike Srbije – Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Ambasada Republike Srbije u …, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud utvrdi da je tužilja u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme sa nepunim radnim vremenom, u neprekidnom periodu od 18.02.2002. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da sud utvrdi da je tužilji prestao radni odnos dana 30.05.2014. godine kod tužene Republike Srbije – Ministarstvo spoljnih poslova – Ambasada Republike Srbije u … bez pravnog osnova. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud utvrdi da je ništav akt tužene naslovljen kao „otkaz ugovora o privremenom angažovanju“ broj …-…/… od 30.05.2014. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3582/17 od 11.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena delimična presuda, pogrešno označena kao međupresuda, Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1360/14 od 13.06.2017. godine u stavu drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i u tom delu je predmet vraćen na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), pa je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U ovoj parnici tužilja traži da se utvrdi da su ništavi i bez pravnog dejstava ugovori o privremeno-povremenom vršenju poslova koje je zaključivala sa tuženom, kao simulovani ugovori, te da ti ugovori prikrivaju ugovor o radu između tužilje i tužene, da se utvrdi da je tužilja u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme sa nepunim radnim vremenom u neprekidnom periodu od 18.02.2002. godine, da se utvrdi da je tužilji prestao radni odnos dana 30.05.2014. godine, da se utvrdi da je ništav akt tužene naslovljen kao otkaz ugovora o privremenom angažovanju od 30.05.2014. godine, kao i naknadu štete zbog nezakonitog otkaza i prijavu na obavezno osiguranje kod RF PIO Republike Srbije i uplatu odgovarajućeg poreza i doprinosa po osnovu radnog odnosa. Prvostepeni sud je doneo delimičnu presudu kojom je odlučio o tužbenim zahtevima za utvrđenje ništavosti ugovora o privremeno -povremenom vršenju poslova i akta tužene od 30.05.2014. godine, kao i o tužbenom zahtevu za utvrđenje da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme sa nepunim radnim vremenom i da joj je prestao radni odnos dana 30.50.2014. godine. Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u delu za utvrđenje da je tužilja u radnom odnosu i da je ništav akt tužene od 30.05.2014. godine, a ukinuo u delu za utvrđenje da su ništavi i bez pravnog dejstva navedeni ugovori kao simulovani ugovori, te da prikrivaju ugovor o radu između tužilje i tužene i da je tužilji prestao radni odnos dana 30.05.2014. godine.

U konkretnom slučaju radi se o koneksnim tužbenim zahtevima koji su postavljeni u jednoj tužbi, jer oni imaju isti činjenični i pravni osnov. U takvom slučaju nema smetnje da se o tužbenom zahtevu odluči delimičnom presudom, ukoliko se tužbeni zahtevi ne isključuju, pa je prvostepeni sud mogao da donese delimičnu presudu u pogledu utvrđenja ništavosti ugovora i navedenog akta tužene, kao i u pogledu utvrđenja da je tužilja u radnom odnosu kod tužene, te da joj prestao radni odnos dana 30.05.2014. godine, a da o imovinsko pravnom zahtevu odluči nakon pravnosnažnosti delimične presude, s obzirom da od odluke o zahtevima kojima je odlučeno pobijanom delimičnom presudom zavisi odluka o imovinsko pravnom zahtevu tužilje. Međutim, tužbeni zahtevi o kojima je prvostepeni sud odlučio delimičnom presudom se isključuju, jer su u koneksnoj vezi tako da se o svim tužbenim zahtevima mora odlučiti istovremeno. Zato drugostepeni sud nije mogao da delimično potvrdi prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na utvrđenje da je tužilja u radnom odnosu i da joj prestao radni odnos, a da ukine prvostepenu presudu u delu kojim se traži da su ništavi i bez pravnog dejstava ugovori o privremeno- povremenom vršenju poslova i da je ništav akt tužene – otkaz ugovora o privremenom anagažovanju od 30.05.2014. godine.

Naime, od odluke da li su sporni ugovori o privremeno-povremenom vršenju poslova ništavi kao simulovani ugovori i da li prikrivaju ugovor o radu između tužilje i tužene zavisi odluka o tužbenom zahtevu u delu kojim tužilja traži da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme sa nepunim radnim vremenom i da joj je prestao radni odnos dana 30.05.2014. godine. Postojanje pravnog interesa tužilje za utvrđenje ništavosti navedenih ugovora i akta tužene se ne može naknadno ispitivati, odvojeno od odluke o tužbenom zahtevu za utvrđenje da je tužilja u radnom odnosu kod tužene i da joj prestao radni odnos, zbog toga što postavljeni tužbeni zahtevi isključuju mogućnost delimičnog odlučivanja o pojedinim tužbenim zahtevima, što je drugostepeni sud učinio potvrđujući delimičnu prvostepenu presudu, a delimično je ukidajući.

Upravo zbog konesnog karaktera tužbenih zahteva o kojima je odlučeno prvostepenom delimičnom presudom treba da se rasprave sva sporna pitanja o tužbenim zahtevima, pa se u navodima revizije osnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 194. stav 2. i člana 346. ZPP. Zato je Vrhovni kasacioni sud ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu da ponovo odluči o žalbi tužilje u delu u kome je žalba odbijena.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti navedene nedostatke, tako što će ponovo odlučiti o žalbi tužilje u odnosu na stav drugi i četvrti izreke prvostepene presude, imajući u vidu koneksitet tužbenog zahteva o kojima je prvostepenom delimičnom presudom odlučeno.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić