.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 305/2024
07.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP GSP ''Beograd'' iz Beograda, čiji je punomoćnik Dragan Milovanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4519/2023 od 19.10.2023. godine, u sednici održanoj 07.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4519/2023 od 19.10.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4519/2023 od 19.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 643/22 od od 28.02.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je tuženi obavezan da mu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja se isplaćuje u gotovom novcu, isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, za period od marta 2019. godine do oktobra 2021. godine, navedene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je tuženi obavezan da mu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koji se isplaćuju u bonovima, za period od aprila 2019. godine do oktobra 2021. godine, isplati iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, navedene u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 38.778,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 4519/2023 od 19.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 643/22 od 28.02.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu zbog neisplaćenog dela naknade za troškove ishrane na radu u utuženom periodu. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen ne odstupa od sudske prakse o pravu zaposlenog na isplatu ''neto'' iznosa novčane naknade i zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke sudova u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 10.03.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 84.526,20 dinara.
Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
