.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3052/2020
15.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan D. Stojanović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Topličkog upravnog okruga Prokuplje, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade troškova prevoza i drugih primanja i utvrđivanja prava iz radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1866/2019 od 02.06.2020. godine, u sednici veća održanoj 15.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1866/2019 od 02.06.2020. godine, prvog stava izreke.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1866/2019 od 02.06.2020. godine, prvog stava izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 398/17 od 11.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da se utvrdi da je u radnom odnosu kod tužene u toku 2014. godine i 2015. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se naloži tuženoj da tužiocu isplati novčani iznos od 5.850,00 dinara na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za mesec oktobar 2014. godine, na relaciji selo ... – ... i obrnuto, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.11.2014. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu po osnovu neisplaćene novčane čestitke tužiočevom maloletnom detetu BB, u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, isplati novčani iznos od 9.313,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 25.407,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1866/2019 od 02.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1 398/2017 od 11.03.2019. godine u stavu drugom izreke.
Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem i četvrtom izreke i u tom delu predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18, 18/20 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
O tužbenom zahtevu drugostepeni sud je u ovoj pravnoj stvari odlučio primenom pravila o teretu dokazivanja, ocenivši da tužilac nije dokazao da je imao troškove dolaska na rad i odlaska sa rada, da su isti bili nužni i neophodni, kao ni činjenicu prisutnosti na radu tokom oktobra meseca 2014. godine za koji potražuje naknadu, jer se iz navedenih dokaza nisu mogle utvrditi sporne činjenice od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva.
U takvoj situaciji, Vrhovni kasacioni sud je našao da nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili, u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Uz reviziju tužilac nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kakav je u konkretnom slučaju zavisi od činjeničnog stanja, koje se utvrđuje dokazima pradloženim u skladu sa pravilima o teretu dokazivanja. Bitne povrede odredaba postupka na koje revizijom tužilac ukazuje, ne predstavljaju zakonom previđen razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu odredbe člana 404. ZPP.
Stoga je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se u radnom sporu tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ceni primenom člana 403. stav 3. ZPP, prema kojem revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude od od 5.850,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
