Tužilac je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem tužene od 21.11.1990. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu ... mesne zajednice ..., a kasnije je premešten na radno mesto ... . Nakon izmeštanja organa tužene opštine, poslove ... je obavljao najpre u ..., a potom u ... sve do 20.05.2003. godine kada mu je oduzeto ovlašćenje, jer je izmenom Zakona o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“ broj 57/03) vođenje matičnih knjiga za Opštinu Gnjilane preneto u nadležnost Opštine Vranje. Tužilac je primao zaradu sve do donošenja rešenja tužene 20.10.2014. godine, kojim mu je određeno pravo na novčanu naknadu zato što se počev od 2003. godine preselio u ... i nije radio. Tužilac je prigovorio na to rešenje, ali je prigovor odbijen kao neosnovan. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici – Sudske jedinice u Ranilugu II-23 P1 300/14 od 06.10.2015. godine, navedena rešenja su poništena kao nezakonita.

Tužbenim zahtevom tužilac traži da se utvrdi da ima svojstvo radnika na neodređeno vreme i da se tužena obaveže da ga vrati na poslove odgovarajuće njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnosti, kao i da mu isplati razliku između isplaćene novčane naknade i pripadajuće plate. Prethodnom presudom prvostepenog suda II-22 P1 184//16 od 26.04.2017. godine, koja je u tom delu potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2870/2017 od 22.09.2017. godine, usvojen je zahtev tužioca u pogledu novčanog potraživanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud u pobijanoj presudi primenio materijalno pravo, kada je stavom prvim izreke potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se Opština Gnjilane obaveže da ga vrati na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima i stavom drugim ukinuo prvostepenu presudu u preostalom delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da ima svojstvo radnika tužene na neodređeno vreme, shodno rešenju opštinske uprave tužene od 11.03.2009. godine i u tom delu tužbu odbacio.

Odredbama člana 189. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“ br. 79/05... 95/18) propisano je da odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima nastavljaju da se shodno primenjuju na radne odnose u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave do donošenja posebnog zakona.

Odredbama člana 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“ br. 48/91... 23/13) propisano je da se radi ostvarivanja svojih prava, zaposleni u državnom organu, odnosno postavljena lica, pismeno obraćaju funkcioneru koji rukovodi organom (stav 1); da protiv svakog rešenja i drugog akta kojim je odlučeno o njegovim pravima i obavezama zaposleni, odnosno postavljeno lice, ima pravo da podnese prigovor (stav 2); da se prigovor podnosi funkcioneru koji rukovodi državnim organom u roku od 8 dana od dana uručenja rešenja ili drugog akta, a funkcioner je dužan da o njemu odluči u roku od 15 dana, od dana podnošenja prigovora (stav 3); da razmatrajući podneti prigovor, funkcioner preispituje svoju odluku i može je izmeniti ili dopuniti (stav 4); da zaposleni, odnosno postavljeno lice, ima pravo da podnese prigovor i u slučaju kad funkcioner u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva ne odluči o pravu na koje se zahtev odnosi (stav 5); da ako funkcioner u utvrđenom roku ne odluči o podnetom prigovoru ili ako zaposleni, odnosno postavljeno lice nije zadovoljan odlukom funkcionera povodom podnetog prigovora, zaposleni, odnosno postavljeno lice može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana (stav 6).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužiočev radnopravni status nije doveden u pitanje nijednim aktom tužene opštine i da tužilac ima status radno neangažovanog zaposlenog. Ovo stoga jer je nesumnjivo utvrđeno da je rešenjem tužene od 1990. godine tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tužene, da mu radni odnos nije otkazan od strane tužene, pa ni rešenjem od 11.03.2009. godine kojim je odlučeno o elementima za obračun plate tužioca. Stoga pravilno zaključuju nižestepeni sudovi da tužilac nema pravni interes za utvrđivanje svojstva radnika ne neodređeno vreme i da je neosnovan tužbeni zahtev da se tužena obaveže da ga vrati na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Ovo zbog toga što predmet tužbenog zahteva nije vraćanje na rad zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa u smislu člana 191. Zakona o radu, već se tužbenim zahtevom traži faktičko raspoređivanje tužioca na određeno radno mesto, a tužilac je propustio, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, da u skladu sa odredbom člana 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, pre podnošenja tužbe podnese prigovor zbog toga što nadležni funkcioner tužene nije doneo odluku u propisanom roku po njegovom zahtevu.

Stoga su neosnovani navodi revizije da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima.

Imajući u vidu izloženo, a kako se navodima revizije ne utiče na drugačiju odluku, Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić