Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede postupka se u reviziji posebno ne ukazuje iako je navedeno da se revizija izjavljuje i po članu 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog broj ... od 31.10.2020. godine tužiocu, zaposlenom na radnom mestu ... prestao je radni odnos na određeno vreme zbog isteka roka od 12 meseci na koji je zasnovan ugovorom o radu na određeno vreme od 30.10.2019. godine. Prema izvodu iz radne knjižice tužioca, utvrđeno je da je tužilac ostvarivao i radni staž kod preduzeća „Gala Lux“ u periodu od 01.12.2015. do 30.06.2018. godine po osnovu više zaključenih ugovora. Ugovor sa tuženim tužilac je zaključio na period od 12 meseci od 01.11.2018. do 31.10.2019. godine. Taj ugovor je obnovljen na još jednu godinu od dana do datuma 31.10.2020. godine. Tužilac je radio ukupno na mestu portira 59 meseci, ali kod dva različita poslodavca. Kod tuženog je radio u periodu od 01.11.2018. do 30.10.2019. godine, da bi ugovor nakon toga bio obnovljen na još godinu dana.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, imajući u vidu činjenicu da je tužilac sa tuženim zasnovao radni odnos do isteka 12 meseci, i kako je taj rok istekao, to je pravilno tuženi doneo osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa. Činjenica da je tužilac ranije radio na istom radnom mestu ne stvara podlogu da tužbeni zahtev bude usvojen ni iz razloga što je tužilac pre naznačenog roka ugovor zaključio sa drugim preduzećem „Gala Lux“. Radi se o dva različita poslodavca za koje tužilac nije dokazao da su povezana pravna lica a i u samoj radnoj knjižici su navedeni kao različiti poslodavci. Stoga je prvostepeni sud našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 37. stav 2. Zakona o radu, pa je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda zaključujući da je pravilno ocenjeno da je u konkretnom slučaju tužilac sa tuženim zaključio ugovor o radu do isteka 12 meseci na radnom mestu portira i da mu je po isteku tog roka radni odnos prestao u skladu sa zakonom. Pravilno je ocenjeno da shodno članu 37. stav 5. Zakona o radu nisu ispunjeni uslovi da se može smatrati da je tužilac sa tuženim zaključio ugovor na neodređeno vreme a pravilno je ocenio i da ugovore koje je tužilac zaključio pre poslednjeg ugovora su zaključeni sa drugim preduzećem „Gala Lux“ i da se u tom slučaju radi o dva različita poslodavca a da tužilac u toku postupka nije dokazao da su povezana lica.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Odredba člana 37. Zakona o radu predviđa mogućnost preobražaja radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme pod uslovom da je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama Zakona o radu ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen (stav 5. citiranog propisa). Tužilac jeste zasnovao radni odnos i pre zadnjeg ugovora koji je zaključen sa tuženim ali je taj radni odnos putem više sukcesivnih ugovora zaključivao sa drugim preduzećem „Gala Lux“. Činjenica da je tužilac obavljao posao kod tuženog sve vreme, ne utiče na pravilnost nižestepene odluke a ovo iz razloga što tužilac nije dokazao da se radi o dva povezana pravna lica, a osim toga i u radnoj knjižici tužioca su navedeni različiti poslodavci. Iz toga proizlazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 37. Zakona o radu (stav drugi i peti izreke), da bi se moglo zaključiti da je tužbeni zahtev tužioca osnovan.

Neprihvatljivi su navodi iz revizije da je tužilac kod tuženog radio neprekidno 57 meseci, te da su se stekli uslovi iz člana 37. Zakona o radu da se može smatrati da je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme a ovo upravo iz razloga koji su napred navedeni u obrazloženju ove presude, a takvi razlozi su navedeni i u nižestepenim presudama. Neprihvatljivi su revizijski navodi da formalna personalna, statutarna, imovinska nepovezanost preduzeća irelevantna ukoliko postoji okolnost da se rad odvijao po potrebi za istog poslodavca te da se u takvom slučaju radi o zloupotrebi prava a ovo iz razloga što je zakon jasno definisao ko zaključuje ugovor o radu, i da obavljanje poslova kod drugog poslodavca ni u kom slučaju ne može dovesti do činjenice da se može smatrati da je ugovor o radu zaključen i kod tog poslodavca kod koga je obavljan posao.

Iz izloženih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković