Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milunka Arsić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava granične policije, Stanica granične policije ..., koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1184/18 od 06.11.2018. godine, u sednici veća održanoj 17.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1184/18 od 06.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1184/18 od 06.11.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici P1 92/17 od 22.01.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu za period od 01.01.2012.do 31.10.2014. godine, na ime neisplaćenih dodataka na zaradu za pripravnost, isplati pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 122.144,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1184/18 od 06.11.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Sjenici P1 92/17 od 22.01.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Noveliranom odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2. istog člana).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Ovo stoga što se revizijom ne ukazuje, niti se uz reviziju dostavljaju odluke u kojima je u istoj činjeničnoj situaciji zauzeto drugačije pravno stanovište i odlučeno suprotno odlučivanju nižestepenih sudova. U suštini, reviziji tužene se ukazuje na činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju utvrđivanjem činjenica da li je zaposleni koji je imao dežurstva van radnog vremena - pripravnost, ostvario pravo na uvećanje koeficijenta ili nije, te da li je to uvećanje primio ili nije. Apsolutna nenadležnost suda sankcionisana je bitnom povredom iz člana 374. st. 2. t. 2. ZPP, koja nije propisana kao razlog za dozvoljenost posebne revizije. Takođe, ni ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se tužena u reviziji poziva, nisu propisane kao razlog dozvoljenosti posebne revizije.

Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Tužilac je sudu podneo tužbu dana 17.04.2015. godine. U tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 348.060,00 dinara, koji iznos tužilac potražuje od tužene na ime pripravnosti. Tužilac je podneskom od 14.10.2016. godine preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na ukupan iznos od 463.605,52 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je u smislu odredbi članova 165. stav 1. i 153. stav 1. ZPP, budući da tužena nije postigla uspeh sa izjavljenom revizijom, zbog čega joj ne pripada pravo na naknadu troškova postupka po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić