Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužioci pobijaju navedenu drugostepenu presudu zbog bitinih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili zaposleni kod tuženog na neodređeno vreme i to tužilac AA na radnom mestu ..., a tužilac BB na poslovima ... u odeljenju ... . Dana 31.07.2018. godine u 20,40 časova u toku radnog vremena kada su trebali da budu na svojim radnim mestima, tužioce je na brani ... jezera zatekao rukovodilac Odeljenja za kontrolu kvaliteta tuženog. Tom prilikom tužioci su bili obučeni u svoja radna odela. Kod portira je evidentirano da su preduzeće napustili u 20,30 časova i da su bili odsutni do 21,30 časova. Tužilac AA je narednog jutra dostavio pretpostavljenom dozvolu za napuštanje fabrike, koja se odnosi na prethodni dan 31.07.2018. godine za vreme od 20,30 do 21,30 časova koju je potpisao tužilac BB. Dozvolu za napuštanje kruga fabrike u toku radnog vremena za tužioca BB potpisao je takođe BB, odnosno on je sam sebi izdao dozvolu. Kod tuženog do spornog događaja nije postojala striktno propisana procedura u pogledu napuštanja fabrike u toku radnog vremena. U praksi, zaposlenima je bilo dozvoljeno da u toku radnog vremena napuste krug fabrike uz javljanje rukovodiocu, dok je u slučaju da rukovodilac nije bio prisutan u istoj smeni praksa bila da ga pozovu telefonom. Tužioci su pismeno upozoreni na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Na to upozorenje su se izjasnili navodeći da su kritičnom prilikom krug fabrike napustili da bi pomogli supruzi BB da otkloni kvar na automobilu koji se nalazio na parkingu ... jezera te da je u kolima bio pribor za pecanje i da su iz znatiželje zabacili udicu bez namere da se zadrže i love ribu, a da je u tom momentu naišao rukovodilac Odeljenja za kontrolu kvaliteta tuženog i tu ih zatekao. Osporenim rešenjima tuženog od 03.10.2018. godine tužiocima je otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu odnosno tačke 22.3 i 23.6 ugovora o radu, a iz razloga što nisu poštovali radnu disciplinu propisanu aneksom poslodavca odnosno što je njihovo ponašanje takvo da ne mogu da nastave rad kod poslodavca te što nisu poštovali kodeks ponašanja poslodavca. Radni odnos im je prestao dostavljanjem rešenja. Utvrđeno je i da su tužioci bili dobri radnici i da su svoje poslove izvršavali savesno i stručno, kao i da pre kritičnog slučaja nisu opominjani niti disciplinski kažnjavani.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da se, s obzirom da tuženi svojim opštim aktima nije posebno regulisao pitanje procedure napuštanja kruga fabrike u toku radnog vremena, u konkretnom slučaju ne može raditi o nepoštovanju radne discipline koja je propisana aktom poslodavca, a što je navedeno kao otkazni razlog. Stoga je ocenio da su osporena rešenja kojima su tužiocima otkazani ugovori o radu nezakonita, pa je tužbeni zahtev tužilaca usvojio i osporena rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu poništio, te je obavezao tuženog da tužioce vrati na rad.

Po oceni drugostepenog suda prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je zahtev tužilaca usvojio izvodeći zaključak da je tužiocima nezakonito otkazan ugovor o radu.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca tj. ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Po oceni drugostepenog suda, radna disciplina predstavlja standard uobičajenog ponašanja i podrazumeva uzdržavanje od ponašanja koje remeti radnu disciplinu i proces rada kod poslodavca. Notorna je činjenica da je tužiocima moralo biti poznato da napuštanje radnog mesta i izlazak iz kruga fabrike za vreme radnog vremena nije dozvoljen, odnosno da je to moguće i dozvoljeno samo u izuzetnim prilikama, kao i da je za to potrebno odobrenje ili bar javljanje pretpostavljenom (a što potvrđuje i sama činjenica da su tužioci sutradan dostavili pisane dozvole za napuštanje fabrike, ali dozvole koje nisu bile potpisane od strane njihovih pretpostavljenih, nego od strane samog BB). S obzirom na izloženo, postupak tužilaca da bez javljanja i obaveštavanja svojih neposrednih pretpostavljenih napuste krug fabrike, te da u toku radnog vremena odu na obalu Zobnatičkog jezera i tamo pecaju, predstavlja ponašanje koje u tolikoj meri odudara od uobičajenog standarda ponašanja na radnom mestu i u radnom okruženju, da su, po oceni drugostepenog suda, nesporno ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu, pa je tuženi zakonito doneo osporena rešenja kojima je tužiocima otkazan ugovor o radu. U obrazloženju pobijane presude je navedeno i da konstatacija prvostepenog suda da se tužiocima neosnovano stavlja na teret da nisu poštovali „kodeks ponašanja“ poslodavca s obzirom da tuženi nije imao pisani kodeks ponašanja se ne može prihvatiti. Ovo iz razloga što odredba člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu podrazumeva da je taj otkazni razlog ispunjen ukoliko zaposleni postupa suprotno opštem ili pojedinačnom aktu poslodavca, a pojedinačni akt podrazumeva svaku odluku i svaki nalog poslodavca, bio on pisan ili usmen, ili ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Takođe se ne može prihvatiti navod tužilaca da su kritičnom prilikom izašli da bi pomogli supruzi tužioca BB kojoj je auto ostao u kvaru na parkingu ... jezera, te da je njihov izlazak iz kruga fabrike u toku radnog vremena bio opravdan. Ovo iz razloga što se tužioci prilikom napuštanja radnog mesta nikom nisu javili odnosno nikog od svojih pretpostavljenih nisu obavestili, a činjenica da su naknadno dostavili pisane dozvole za izlazak iz kruga fabrike, ali dozvole koje je za obojicu potpisao tužilac BB, ne opravdava postupak tužilaca, već govori upravo u prilog tome da su tužioci bili svesni da je za izlazak iz kruga fabrike potrebno odobrenje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca za poništaj osporenih rešenja i vraćanja na rad. Za svoju ocenu drugostepeni sud je u pobijanoj presudi dao razloge koje kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Naime, kako su tužioci kritičnom prilikom napustili svoja radna mesta i krug fabrike bez da su zatražili odobrenje ili se javili pretpostavljenima, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stekli su se uslovi za otkaz ugovora o radu propisani citiranom odredbom člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu.

Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj otkaza, tuženi nije u obavezi da tužioce vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana.

Kako je revizija tužilaca odbijena kao neosnovana, odbijen je i njihov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić