Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Vrhovni sud je na osnovu člana 404, Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji.

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. U konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva tužilje je da se obaveže tuženi da na ime uvećane zarade po osnovu smenskog rada i na ime uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada isplati pojedinačne iznose, kao i da na iznose uvećane zarade za smenski i prekovremeni rad tuženi za tužilju izvrši uplatu pripadajućih poreza i doprinosa nadležnim fondovima. O osnovanosti tužbenog zahteva odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke ovog suda kao i odluke nižestepenih sudova, kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 03.02.2020. godine, radi naknade isplate, a vrednost predmeta spora označena je u iznosu od 120.250,80 dinara.

Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već da se tuženi obaveže da na iznose uvećane zarade za smenski i prekovremeni rad za tužilju izvrši uplatu pripadajućih doprinosa nadležnim fondovima po stopi i osnovici na dan uplate, to ni revizija tužilje nije dozvoljena. U konkretnom slučaju radi se o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava jedan ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2).

Revizijom se osporava i pravilnost drugostepene odluke kojom je, odlučujući o žalbi tužilje, ukinuta prvostepena presuda i odbačena tužba u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da na iznose uvećane zarade za smenski i prekovremeni rad tuženi za tužilju izvrši uplatu pripadajućih poreza nadležnim fondovima po stopi i osnovici na dan uplate.

Takođe, nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Citirana odredba sadrži i deo koji zahteva da drugostepeni sud usvoji žalbu, ukine prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka, što znači meritorno okončanje spora. Rešenjem kojim se odbacuje tužba ne odlučuje se o tužbenom zahtevu. Zato revizija nije dozvoljena, o čemu je usvojen zaključak na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.06.2020. godine.

Naime, kada je drugostepeni sud po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu, po vrsti odluke to je učinjeno rešenjem i u tim slučajevima je eliminisana primena pomenute odredbe zakona, jer se tada o reviziji odlučuje primenom člana 420. ZPP. Prema tome, kako u konkretnoj situaciji revizija ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude, to revizija tužilje nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, u smislu odredbe člana 420. stav 1. i 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 413, u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković