U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Ivana Dimitrijević Pekdemir, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Dom učenika srednjih škola u Nišu, koju zastupa Tihomir Krstić, advokat iz ..., radi poništaja i utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1363/20 od 26.06.2020. godine, u sednici održanoj dana 23.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1363/20 od 26.06.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1930/19 od 13.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tužene broj ... od ...2019. godine, kao i da se tužena obaveže da je vrati na rad i prizna joj sva prava na radu i po osnovu rada, od dana prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da se tužilja nalazi u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene na poslovima ... počev od 12.07.2019. godine, kao i da se obaveže tužena da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme počev od 12.07.2019. godine, na poslovima ... . Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 34.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, pa do končane isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1363/20 od 26.06.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene bila radno angažovana na poslovima ... u periodu od 03.10.2012. godine do 11.07.2019. godine, na osnovu većeg broja ugovora o radu (24 ugovora) koji su sukcesivno zaključivani na određeno vreme. Tužilja je imala prekid rada tuži od 30 dana od 05.07.2013. godine do 28.08.2013. godine i u periodu od 23.06.2014. godine do 14.08.2014. godine. Ugovorom o radu broj 162 od 13.02.2015. godine, tužilja je kod tuženog zasnovala radni odnos na određeno vreme do 12 meseci počev od 14.02.2015. godine. Dana 17.03.2015. godine, tužilja je dostavila tuženom obaveštenje da se nalazi u prvom mesecu trudnoće, zajedno sa medicinskim izveštajem, kao i potvrdu o nastupanju privremene sprečenosti za rad od 31.03.2015. godine. Dana 01.04.2015. godine, tuženi je doneo odluku broj 444 kojom se tužilja prima u radni odnos na određeno vreme radi obavljanja poslova ..., zbog posebne zaštite prava radnika po članu 187. Zakona o radu do isteka korišćenja prava na odsustvo počev od 01.04.2015. godine. Aneksom ugovora o radu od 01.04.2015. godine, izmenjena je tačka 3. Ugovora o radu od 13.02.2015. godine, tako što je tužilji produženo trajanje radnog odnosa na određeno vreme do isteka korišćenja prava na odsustvo. U periodu od 01.04.2015. godine do 11.07.2019. godine tužilja je kontinuirano bila na odsustvu zbog privremene sprečenosti za rad najpre radi održavanja trudnoće, zatim porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Poslednji dan odsustva po navedenom osnovu bio je 11.07.2019. godine, kada je tuženi doneo sporno rešenje kojim je tužilji otkazao Ugovor o radu i Aneks ugovora o radu i konstatovao da tužilji kod tuženog prestaje radni odnos sa danom 11.07.2019. godine.

S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji zakonito, jer predstavlja deklaratorni akt kojim se konstatuje činjenica prestanka radnog odnosa zbog isteka roka za koji je zasnovan, a u smislu odredbe člana 175. stav 1. u vezi sa članom 187. stav 2. Zakona o radu i u skladu sa kojim odredbama je tuženi poslodavac pravilno postupio u konkretnoj situaciji. Takođe, nižestepeni sudovi su zaključili da nije došlo do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme u konkretnom slučaju, jer je tužilja u periodu od 03.10.2012. godine do 13.08.2014. godine ostvarila kontinuirani efektivni rad na poslovima ... u trajanju kraćem od 24 meseca, jer je imala dva prekida radnog odnosa u trajanju dužem od 30 dana. U periodu od 14.08.2014. godine do 11.07.2019. godine, tužilja je kod tuženog ostvarila kontinuirani rad na istim poslovima u trajanju kraćem od 24 meseca, s obzirom da je na efektivnom radu bila kraće od godinu dana, jer je ostalo vreme neprestano bila van radnog procesa zbog privremene sprečenosti za rad, odnosno trudnoće i korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su u konkretnom slučaju pravilno primenili materijalno pravo i odbili tužbeni zahtev tužilje.

Odredbom člana 69. Zakona o učeničkom i studentskom standardu propisano je da se u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u ustanovi primenjuje Zakon kojim se uređuje radni odnos, osnivanje i rad javnih službi, ako ovim Zakonom nije drugačije određeno.

Odredbom člana 187. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005), propisano je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavc ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu (stav 1.). Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo (stav 2.).

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 55/09, 32/13 i 75/14), propisano je, između ostalog, da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, da zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom i izvršenjima određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1.); da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2.); da se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom perioda iz stava 2. ovog člana (stav 3.); te da se ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilji radni odnos kod tuženog prestao zbog isteka roka na koji je zasnovan, imajući u vidu da je u periodu od 01.04.2015. godine do 11.07.2019. godine, tužilja spadala u zaštićenu kategoriju zaposlenih zbog čega je i zaključen Aneks ugovora o radu na određeno vreme od 01.04.2015. godine, a tužilji produženo trajanje radnog odnosa na određeno vreme do isteka korišćenja prava na odsustvo u smislu odredbe člana 187. Zakona o radu. Smisao ove norme je zabrana otkaza određenim kategorijama radnika, u konkretnom slučaju tužilji koja je bila na odsustvu zbog privremene sprečenosti za rad, odnosno trudnoće i korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Imajući u vidu razlog odsustva, suprotno navodima revizije, pravilno je tužena sa tužiljom ograničila trajanje radnog odnosa koliko traje korišćenje prava na odsustvo, u skladu sa stavom 2. navedenog člana.

Iz sadržine člana 37. Zakona o radu proizilazi da poslodavac i zaposleni mogu da zaključe jedan ili više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme na istim poslovima, čije ukupno trajanje neprekidno ili sa prekidima kraćim od 30 dana ne može da bude duže od 24 meseca, a da bi se primenilo pravilo preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme iz stava 5. ovog člana, neophodno je da zaposleni ostane na radu kod poslodavca najmanje još pet radnih dana od isteka roka utvrđenih ugovorom o radu ili po isteku 24 meseca rada. U konkretnom slučaju, tužilja nije ostvarila efektivni kontinuirani rad s obzirom da je tužilja u periodu od 03.10.2012. godine do 13.08.2014. godine imala prekid radnog odnosa u trajanju dužem od 30 dana, a da je u periodu od 14.08.2014. godine do 11.07.2019. godine imala kontinuirani rad, ali ne efektivan, jer je bila van radnog odnosa zbog privremene sprečenosti za rad i korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, pa suprotno navodima revizije, nisu se stekli uslovi ni za aktiviranje pravne fikcije iz člana 37. stav 6. Zakona o radu.

Sa iznetog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Odbijen je zahtev tužilje za naknadu revizijskih troškova, jer po povom pravnom leku tužilja nije uspela, primenom odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić