Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 11. ZPP, jer iz sadržine zapisnika sa ročišta održanog u žalbenom postupku dana 17.05.2023. godine sledi da je rasprava bila javna.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene bio u radnom odnosu na neodređeno vreme na radnom mestu ... u pogonu ... . Rešenjem tuženog broj .. od 10.01.2020. godine tužilac je sa rada udaljen počev od 11.01.2020. godine zbog osnovane sumnje da je dana 03.01.2020. godine učestvovao u pokušaju otuđenja tuženikove imovine, čime je izvršio povredu radne discipline. Upozorenjem o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu broj .. od 06.03.2020. godine tužiocu je stavljena na teret povreda radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 1. i 5. Zakona o radu, odnosno iz člana 178. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog i člana 12. stav 1. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenog, kao i povreda radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8., odnosno člana 178. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 179. stav 1. tačka 29. Kolektivnog ugovora tuženo i člana 13. stav 2. tačka 29. navedenog pravilnika, jer dana 03.01.2020. godine nije utvrdio da nije dopremljeno ulje koje je tog jutra trebovano niti je o tome da ulje nije isporučeno obavestio svoje neposredne rukovodioce. U pisanom izjašnjenju tužilac je negirao povrede koje su mu stavljene na teret ističući da dana 03.01.2020. godine nije trebovao ulje već je svog rukovodioca obavestio da su zalihe ulja pri kraju i da prilikom isporuke prijem ulja ne vrši on već je za to zadužen magacioner. Rešenjem .. od 25.03.2020. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu pri čemu mu je na teret stavljen i pokušaj otuđenja dva bureta od ukupno 360 kg ulja HIDROL HV 46. Radnje otuđenja tužilac je pokušao da izvrši zajedno sa vozačem BB tako što je ispred ulaza u krug Kompanije sačekao vozača i zajedno sa njim kamionom otišao prema gradu umesto prema pogonu ... . Navedenog dana policija je na placu tužiočevog oca AA pronašla jedno bure ulja od 180 kg. Krivična prijava podneta protiv tužioca zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika odbačena je rešenjem Kt. Ko 234/21 od 07.02.2022. godine, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Navode tužioca da je kritičnom prilikom on samo obavestio rukovodioca o niskim zalihama ulja u pogonu ... i da je prema razultatima grafološkog veštačenja obavljenog u krivičnom postupku prijem ulja potpisao magacioner VV, drugostepeni sud nije prihvatio sa obrazloženjem da sam potpis magacionera o prispeću ulja ne predstavlja validan dokaz da je ulje njemu predato i da se tužiocu osnovano stavlja na teret da dopremanje i prihvat trebovanog ulja nije kontrolisao i da je isto pokušao da otuđi, jer je prema potvrdi Policijske uprave Bor od 03.01.2020. godine na placu tužiočevog oca nađeno i oduzeto jedno bure plavo – žute boje, bruto mase 194 kg, sa natpisom Fam i nalepnicom nalik na deklaraciju „Hidro HV46 hidraulično ulje“. Bure je ostavljeno na čuvanje GG, poslovođi tuženikovog pogona ... . Kako tužilac nije dokazao da se ne radi o buretu otuđenom iz imovine tuženog i kako je svedok DD naveo da su ga tužilac i svedok BB više puta pozivali da „ pokrije neko ulje“ zbog koga su „pali“, drugostepeni sud je tužbeni zahtev odbio da obrazloženjem da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu formalno ispravno, da odbacivanje krivične prijave za navedeno krivično delo i postupak za krivično delo utaje koji je protiv tužioca u toku, nisu od uticaja na donetu odluku, jer je građansko-pravna odgovornost šira od krivične, pa je pobijano rešenje doneto uz pravilnu primenu člana 191. stav 1. Zakona o radu i saglasno je citiranim aktima tuženog.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pobijana odluka zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, koja je za posledicu imala pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Iz obrazloženja rešenja broj .. od 25.03.2020. godine sledi da je otkaz ugovora o radu .. od 28.10.2014. godine sa pripadajućim aneksima tužiocu dat iz razloga što dana 03.01.2020. godine nije kontrolisao i nije utvrdio da ulje, koje je tog jutra (u smeni od 07 do 15 časova) on trebovao nije dopremljeno, niti je o tome obavestio svoje neposredne rukovodice. Takođe, tužiocu je stavljeno na teret da je sa vozačem BB pokušao da otuđi dva bureta od ukupno 360 kg ulja Hidrol HV46, od kojih je jedno bure od 180 kg nađeno na placu tužiočevog oca i od njega oduzeto.

U vezi sa navedenim razlozima otkaza ugovora o radu tužilac je već u svom izjašnjenju na upozorenje o postojanju razloga za otkaz istog naveo da nije trebovao ulje, da nije znao da je njegov rukovodilac ĐĐ, koga je on samo obavestio da su zalihe ulja u pogonu ... na izmaku, istog dana trebovao jedno bure ulja, da nije znao da su greškom u pogon upućena dva bureta ulja i da prijem ulja nije potpisao on lično već magacioner VV, čiji je potpis kao verodostojan potvrđen grafološkim veštačenjem provedenim u krivičnom postupku vođenom protiv tužioca i okončanom odbacivanjem krivične prijave.

Iako je tužilac tvrdio da trebovanje i prijem ulja u pogonu ... nije njegovo zaduženje, drugostepeni sud je propustio da utvrdi šta je prema ugovoru o radu sa pripadajućim aneksima, koji su spornim rešenjem tužiocu otkazani s pozivom na član 179. stav 2. tačka 1. i 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, na član 178. stav 1. tačka 9. Kolektivnog ugovora tuženog i član 13. stav 2. tačka 29. Pravilnika tuženog o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenog, uopšte ugovoreni delokrug njegovog rada, imajući u vidu da mu je otkaz dat zbog povrede radne obaveze.

Osim toga, tužiocu se na teret stavlja pokušaj otuđenja dva bureta od ukupno 360 kg hidrauličnog ulja, a zloupotreba se zasniva na okolnosti da je kod tužiočevog oca nađeno jedno plavo-žuto bure sa etiketom nalik na deklaraciju „Hidro HV 46 hidraulično ulje“ koje je ostavljeno na čuvanje GG, radniku tuženog u pogonu ... .

Iz navedenog ostaje nejasno da li je pouzdano utvrđeno da je bure pronađeno na placu tužiočevog oca uprvo ono bure koje je dana 03.01.2020. godine isporučeno iz spremišta tuženog i šta je bila njegova stvarna sadržina (s obzirom da svedok EE navodi da bure nije bilo zapečaćeno već otvoreno), a posebno je nejasan razlog prevaljivanja tereta dokazivanja ove činjenice na tužioca, u situaciji kada mu je pristup tom buretu onemogućen stavljanjem istog u pritežanje i pod nadzor tuženikovog zaposlenog GG.

Kada postupajući po datim smernicama pouzdano utvrdi obim i prirodu tužiočevih zaduženja prema sadržini ugovora o radu i aneksa koji su mu spornim rešenjem otkazani, kada razjasni da li je bure pronađeno na placu tužiočevog oca istovetno bure koje je, greškom, kao višak, trebovano od strane ĐĐ (ovaj svedok je trebovao jedno bure, a greškom su isporučena dva bureta), kao i kada utvrdi da li se u tom buretu realno nalazilo hidraulično ulje – vlasništo tuženog i s pažnjom oceni sadržinu telefonske komunikacije tužioca i svedoka DD, čijem iskazu poklanja veru, drugostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava iznova odlučiti o osnovanosti istaknutog tužbenog zahteva i za svoju odluku daće jasne i potpune razloge.

Na osnovu izloženog,shodno članu 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković