Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Zorica Kolarević i Nikola Mrvošević, advokati u ..., protiv tužene Republike Srbije, MUP RS, Regionalni centar granične policije prema BiH, Užice, SGP Uvac, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2686/19 od 04.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2686/19 od 04.10.2019. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2686/19 od 04.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Priboju P1 64/18 od 28.03.2019. godine stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati na ime prekovremenog rada, noćnog rada i rada na dan državnih i verskih praznika koji su neradni za period od 06.02.2015. godine do 06.02.2018. godine ukupan iznos od 70.425,60 dinara i to: na ime prekovremenog rada ukupan iznos od 60.688,12 dinara, na ime noćnog rada ukupan iznos od 6.830,14 dinara i na ime rada na državne i verske praznike koji su neradni ukupan iznos od 2.709,34 dinara, sve u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom, kako je određeno tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime smenskog rada, za period od 06.02.2015. godine do 06.02.2018. godine, isplati iznos od 268.944,30 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose kako je određeno tim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2686/19 od 04.10.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Priboju P1 64/18 od 28.03.2019. godine u stavu prvom izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu za period od 06.02.2015. godine do 06.02.2018. godine isplati na ime prekovremenog rada ukupan iznos od 60.688,12 dinara i na ime rada na dan državnih i verskih praznika ukupan iznos od 2.709,34 dinara, sve u pojedinačnim mesečnim iznosima i zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, kao i u stavu trećem izreke i predmet u ukinutom delu vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je izjavila posebnu reviziju iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Reviziju je izjavila zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11....18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, jer u konkretnom slučaju za to nisu ispunjeni uslovi iz odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku. Nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, zaključak je da odlučivanje sudova ne odstupa od prakse izražene kroz odluke ovoga suda u istovrsnim predmetima. Bitne povrede postupka na koje se poziva revident nisu zakonski osnov zbog koga se može izjaviti posebna revizija.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Tužba je podneta dana 06.02.2018. godine, a preinačena 11.02.2019. godine. Vrednost pobijanog dela presude u postupku po reviziji iznosi 63.397,46 dinara, što po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe iznosi 536,05 evra.

Odredba člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog iz člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić