U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene PU ''Bambi'' iz Paraćina, koju zastupa Opštinski pravobranilac Opštine Paraćin, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3491/19 od 11.05.2020. godine, u sednici veća održanoj 10.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tuženog, PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3491/19 od 11.05.2020. godine, tako što SE ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Paraćinu P1 102/19 od 26.07.2019. godine.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženoj naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 102/19 od 26.07.2019. godine, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji, na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla, za period od juna 2015.godine zaključno sa junom 2018.godine, isplati određene pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate i obavezana je tužilja da tuženoj, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 77.136,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3491/19 od 11.05.2020. godine, prvostepena presuda je preinačena, tako što je tužbeni zahtev usvojen i tužena obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 86.196,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme i obavlja posao u obdaništu ''BB'' u Paraćinu. U spornom periodu, od juna 2015. godine do jula 2018. godine, tužena tužilji nije isplatila naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla. Tužilja je na posao i sa posla išla ili sopstvenim automobilom ili taksi prevozom. Tužena nije organizovala sopstveni prevoz za zaposlene.

Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđena je visina potraživanja tužilje u odnosu na broj radnih dana u spornom periodu i visinu cene mesečne radničke karte Paraćin- grad.

Veštačenjem od strane veštaka saobraćajne struke utvrđeno je da tužilja za dolazak na posao i povratak sa posla ne može da koristi autobuski prevoz, jer su autobuska stajališta na većem ukupnom rastojanju pešačenja od mesta stanovanja do autobuskog stajališta, da je razdaljina od mesta stanovanja tužilje do mesta rada 357 metara, koje rastojanje i dužinu može da pređe u vremenu od pet minuta i 25 sekundi, krećući se prosečnom brzinom za normalan hod, običnim korakom.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/14), član 40. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave (''Službeni glasnik RS'' br. 43/17) iz kojih proizlazi da naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada pripada zaposlenom ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, i bez posebnog zahteva za priznanje ovog prava, kao u konkretnom slučaju, ali je tužbeni zahtev odbio, kao neosnovan, jer tužilja koja stanuje u neposrednoj blizini radnog mesta i na posao dolazi peške, troškove prevoza nije ni imala.

Drugostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev osnovan, zbog čega je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev usvojio. Prema datim razlozima, iz odredbi Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora, kao podzakonskog akta, proizlazi obaveza poslodavca da naknadi zaposlenom troškove za dolazak i odlazak sa rada ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz, a ovo pravo zaposlenog nije uslovljeno rastojanjem od mesta prebivališta do radnog mesta, kao ni određenom kategorijom bolesti zaposlenog. Iz navedenog sledi da pravo na naknadu troškova prevoza pripada svim zaposlenima, odnosno i onima koji ne koriste javni saobraćaj, već od kuće do posla dolaze sopstvenim automobilom ili na drugi način, kao u konkretnom slučaju i to bez prethodnog obraćanja poslodavcu posebnim zahtevom radi priznanja prava na troškove prevoza i dostavljanja dokaza da su ove troškove zaista i imali.

Osnovano se revizijom tuženog ukazuje da se navedeno stanovište drugostepenog suda ne može prihvatiti kao pravilno.

Članom 118. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/05... 75/14) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

Članom 40. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave (''Službeni glasnik RS'' br. 43/17) propisano je da zaposleni imaju pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini punog iznosa prevozne karte u javnom - gradskom, prigradskom odnosno međugradskom saobraćaju, koja mora biti isplaćena do petog u mesecu za prethodni mesec, te da ukoliko je peronska karta uslov korišćenja prevoza, smatra se da je ista sastavni deo troškova prevoza.

Iz navedenih odredbi proizlazi da ni Zakon o radu ni podzakonski akt nisu utvrdili uslove i kriterijume za ostvarivanje prava na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla zbog čega ovo pravo pripada svim zaposlenima.

Međutim, odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od činjenica svakog konkretnog slučaja jer se mora sprečiti zloupotreba ovog prava koja može da nastane ako naknadu troškova traži zaposleni koji te troškove i nema, kakva je situacija u konkretnom slučaju. Tužilja stanuje 357 metara od mesta rada i na posao dolazi pešice i prema nalazu veštaka saobraćajne struke rastojanje od mesta stanovanja do posla tužilja može da pređe u vremenskom periodu od pet minuta i 25 sekundi, krećući se prosečnom brzinom za normalan hod i običnim korakom. Pri tom su autobuska stajališta na većem ukupnom rastojanju pešačenja od mesta stanovanja do autobuskog stajališta i od autobuskog stajališta do mesta stanovanja i u oba smera iznose 1260 metara, a ukupno rastojanje direktnog pešačenja od mesta stanovanja do mesta rada, u oba smera iznosi 714 metara, iz čega proizlazi da je tužilji potrebno više vremena za pešačenje do autobuskih stajališta nego pešice do posla.

Kod takvog stanja stvari, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da razdaljina od mesta stanovanja tužilje do mesta rada prema razumnoj oceni ne opravdava udovoljenje zahtevu za naknadu ovih troškova, bez obzira što Zakon o radu i Poseban kolektivni ugovor ne uslovljavaju pravo na troškove dolaska i odlaska sa rada udaljenošću mesta stanovanja od mesta rada.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio, kao neosnovanu, žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu.

Tuženom, prema uspehu u revizijskom postupku, primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na nakandu troškova revizijskog postupka za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić