Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su zaključili ugovor o radu dana 19.03.2012. godine kojim je tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima izvršnog direktora. Dana 30.09.2014. godine tužilac i tuženi su zaključili novi ugovor o radu na neodređeno vreme br. .../..., kojim je tužilac raspoređen na radno mesto „...“ u Službi ... . Tuženi kao poslodavac doneo je odluku o izmeni cene rada i usvojio izmenu i dopunu Pravilnika o radu br.207/14 od 24.12.2014. godine, kojim je utvrdio način obračuna zarade za sve zaposlene pa i za tužioca, a u skladu sa finansijskim mogućnostima ostvarivanja prihoda i rashoda u preduzeću. Odlukom br. 205/14 od 24.12.2014. godine utvrđeni su koeficijenti za obračun zarada zaposlenih po radnim mestima u skladu sa izmenjenim Pravilnikom organizacije i sistematizacije poslova i obračuna zarade. Tužiocu je ponuđen aneks ugovora br. .../... od 08.01.2015. godine kojim je tuženi na osnovu člana 171. stav 1. tačka 5) Zakona o radu u vezi tačke 8) ugovora o radu br. .../... od 30.09.2014. godine promenio elemente za utvrđivanje osnovne zarade koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11) Zakona o radu. Aneksom je izvršena promena visine osnovne zarade tužioca i ista će se obračunavati množenjem koeficijenta 2,8 sa bruto mesečnom cenom rada od 31.000,00 dinara, a u ostalom delu ugovor o radu ostaje neizmenjen. Obračun osnovne zarade se sprovodi od 01.01.2015. godine. Uz aneks ugovora o radu, na osnovu člana 172. Zakona o radu, sačinjeno je pismeno obaveštenje broj 02/15 od 08.01.2015. godine, koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok od osam dana u kome tužilac treba da se izjasni i pravne posledice otkaza ugovora o radu koje mogu da nastanu ako tužilac do isteka roka ne potpiše aneks. Dana 08.01.2015. godine tuženi je dostavio obaveštenje i aneks ugovora o radu svim zaposlenim kod tuženog. Zastupnik tuženog je tužiocu pokušao lično da uruči aneks ugovora o radu i pismeno obaveštenje dana 08.01.2015. godine u prostorijama tuženog. U delovodnoj knjizi obaveštenja aneksa ugovora o radu upisan je dan 08.01.2015. godine pod brojem .../..., dok je aneks ugovora o radu za tužioca upisan dana 08.01.2015. godine pod brojem .../... . Tužilac je, nakon što je pročitao obaveštenje i ponuđen aneks ugovora o radu odbio da isti primi i potpiše. Prema rešenju o korišćenju godišnjeg odmora, tužilac je bio na odmoru od 08.01.2015. do 19.01.2015. godine, pa mu je ponovo pokušana dostava nakon što se vratio sa godišnjeg odmora, kada je ponovo odbio da primi i potpiše aneks ugovora o radu i obaveštenje. Nakon toga, tuženi je, dana 19.01.2015. godine, aneks i obaveštenje istakao na oglasnu tablu preduzeća o čemu je sačinio pismenu belešku. Rok za izjašnjenje povodom obaveštenja o aneksu ugovora o radu istekao je dana 27.01.2015. godine. Tužilac na aneks ugovora o radu nije odgovorio niti je isti potpisao, već je od 27.01.2015. godine prema potvrdi bio privremeno sprečen da radi do 25.02.2015. godine. Dana 26.02.2015. godine tuženi je doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca otkazom ugovora o radu i prestanku radnog odnosa zbog odbijanja da zaključi aneks ugovora o radu br. ... od 08.01.2015. godine kojim se menjaju ugovoreni uslovi rada. Dana 26.02.2015. godine tužiocu je pokušano uručenje rešenja o otkazu ugovora o radu, ali je tužilac isti odbio da ga primi i potpiše. Prema službenoj belešci od 26.02.2015. godine, tužiocu je dana 26.02.2015. godine u 14,15 časova pokušano uručenje rešenja o otkazu ugovora o radu, kada je odbio da potpiše rešenje. Rešenje o prestanku radnog odnosa istaknuto je na oglasnu tablu dana 27.02.2015. godine. Tužilac je od poslodavca primio radnu knjižicu o čemu je sačinjena izjava koju je tužilac potpisao.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora o radu) radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11) ovog zakona. Prema odredbi člana 172. ovog zakona, uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (stav 1). Ako zaposleni potpiše aneks ugovora o radu u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa (stav 2). Zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2) ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora (stav 3). Smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše aneks ugovora u roku iz stava 1. ovog člana (stav 4).

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 2) Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tač. 1-5) ovog zakona.

U sprovedenom parničnom postupku nesumnjivo je utvrđeno da je tuženi u skladu sa odredbama čl.171. i 172. Zakona o radu tužiocu ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu kojim je izvršena promena visine osnovne zarade tužioca. Uz aneks ugovora o radu tuženi je sačinio i pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok od 8 dana u kome tužilac treba da se izjasni i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem ugovora. Tužilac je odbio prijem obaveštenja i ponude za aneks ugovora o radu dana 08.01.2015. godine, te mu je pokušano ponovo uručenje dana 19.01.2015. godine nakon što se vratio sa godišnjeg odmora. Kako je i tada odbio prijem obaveštenja i ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu tuženi je sačinio službenu belešku dana 19.01.2015. godine i pismena su okačena na oglasnu tablu.

Imajući u vidu navedeno, kao i da je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto 26.02.2015. godine, to je pravilno nalaženje nižestepenih sudova da se tužilac nije izjasnio o navodima iz obaveštenja u ostavljenom roku od 8 dana, niti je u roku od osam dana od prijema obaveštenja potpisao aneks ugovora o radu. Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište nižestepenih sudova da su nastupile pravne posledice propisane članom 172. stav 4. Zakona o radu, i da je pravilno tuženi doneo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 2) Zakona o radu.

Pri tome, kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos pravilno je nalaženje nižestepenih sudova da tuženi nije u obavezi da tužiocu u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, naknadi štetu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period u kome nije radio.

Vrhovni kasacioni sud nije posebno cenio navode revizije imajući u vidu da se u reviziji u suštini ponavljaju navodi isticani u žalbi koji su bili predmet detaljne i pravilne ocene u drugostepenoj presudi.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP odbijen je zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća - sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić