Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Dragane Mirosavljević i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogdan Bijelica, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „BB“ ..., čiji je punomoćnik Tanja Arsić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2617/20 od 22.06.2021. godine, u sednici održanoj 23.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tužioca i tuženog, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2617/20 od 22.06.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužioca i tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2617/20 od 22.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 1240/18 od 16.06.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati ukupan iznos od 180.056,72 dinara na ime naknade za ishranu u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora, dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo i naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, u pojedinačnim opredeljenim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev radi isplate preko dosuđenog iznosa od 180.056,72 dinara do traženog iznosa od 1.200.000,00 dinara na ime zarade, naknade zarada za ishranu u toku rada, dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo i troškova za dolazak i odlazak sa rada, u pojedinačno opredeljenim iznosima sa kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 43.293,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je stavom četvrtim izreke, tužilac oslobođen plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2617/20 od 22.06.2021. godine, žalbe stranaka su kao neosnovane odbijene, prvostepena presuda potvrđena, a zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka su odbijeni.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, revizije su blagovremeno izjavili tužilac i tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlozima da se o revizijama odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo i odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 18/20), ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz ove zakonske odredbe da bi se revizije smatrale izuzetno dozvoljenim.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom odlučeno je o naknadama za ishranu u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora, dnevnicama za službeno putovanje u inostranstvo i troškovima za dolazak i odlazak sa rada, kao i o troškovima postupka, uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na ove naknade, a koja ne odstupa od sudske prakse po ovim pitanjima. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o revizijama tužioca i tuženog, kao izuzetno dozvoljenim, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o navedenim naknadama, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 06.09.2018. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja je 1.019.943,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Revizijom tuženog pobija se rešenje o troškovima postupka. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug. Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija tuženog izjavljena samo protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju, to je ista nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić