U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Tomić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Državnog veća tužilaca - Osnovno javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3812/2018 od 15.05.2020. godine, u sednici održanoj 10.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3812/2018 od 15.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3812/2018 od 15.05.2020. godine, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 13/17 od 05.09.2018. godine u stavu prvom i drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime manje isplaćene neto naknade troškova za odvojen život od porodice u periodu od 25.11.2013. do 15.02.2014. godine isplati: za novembar 2013. godine, a za period od 25.11.2013 do 30.11.2013. godine (pet dana) 4.269,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.12.2013. do isplate, za decembar 2013. godine 33.090,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.01.2014. do isplate, za januar 2014. godine 38.115,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.02.2014. godine do isplate, za februar 2014. godine 15.253,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.03.2014. godine od isplate, kao i da tužilji izvrši obračin i uplati pripadajuće doprinose za socijalno osiguranje na iznose utvrđene kao manje isplaćene neto naknade troškova za odvojen život od porodice u utuženom periodu. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o toškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj isplati iznos na ime troškova parničnog postupka od 86.740,00 dinara i obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 6.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl.glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka, zbog kojih se, primenom člana 407. stav 1. ZPP, revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilja je izabrana za zamenika Osnovnog javnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici i na dužnost je stupila 27.09.2012. godine. Rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva P br. ../12 od 15.10.2012. godine tužilji je odobreno pravo na naknadu troškova za odvojeni život od porodice u visini od 75% prosečne mesečne zarade zaposlenih u privredni Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate u skladu sa članom 49. Uredbe o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika i određeno da će se isplata naknada za odvojen život vršiti uz platu za taj mesec na bazi mesečnog izveštaja o radu. Tužilja je ovo pravo koristila do 25.11.2013. godine kada joj je isplata naknade obustavljena.

Tužilja u ovoj parnici potražuje naknadu štete po osnovu neisplaćene naknade za odvojeni život od porodice na osnovu rešenja Osnovnog javnog tužilaštva P br. ../12 od 15.10.2012. godine u periodu od 25.11.2013. godine do 15.02.2014. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odlučio usvajanjem tužbenog zahteva nalazeći da je tužena u obavezi na isplatu tužilji utuženih iznosa naknada troškova za odvojeni život od porodice.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno preinačio prvostepenu presudu i odlučio odbijanjem tužbenog zahteva uz osnovan zaključak da tužilja kao izabrano lice neosnovano potražuje naknadu troškova za odvojen život od porodice u utuženom periodu.

Zakonom o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, broj 116/08, ... 63/16) nisu posebno uređena pitanja koja se odnose na vrste naknada i drugih primanja koje javni tužilac i zamenik javnog tužioca imaju pravo u toku obavljanja funkcije, pa pravo naknade, po Zakonu o javnom tužilaštvu, javni tužilac i zamenik javnog tužioca ostvaruju u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica (član 50. stav 4.).

Polazeći od člana 50. stav 4. Zakona o javnom tužilaštvu, o pravu tužilje na naknadu troškova koji nastaju u vezi s njenim radom u državnom organu i drugim primanjima, načinu ostvarivanja prava i visina naknade troškova i drugih primanja odlučuje se primenom Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima ("Službeni glasnik RS", br. 86/07, 104/07 115/07, 44/08, 78/12) koja u članu 5. propisuje da se na naknadu troškova privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada izabranih i postavljenih lica u državnim organima shodno primenjuje Uredba Vlade kojom se uređuje naknada troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika. Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br.98/2007) u članu 45. i 48. određeno je da se državnom službeniku i namešteniku naknađuju zbog privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada udaljeno i od mesta njegovog prebivališta i od prethodnog mesta rada, između ostalih i troškovi odvojenog života od porodice.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi ni o privremenom, ni o trajnom premeštaju tužilje u drugo mesto rada, udaljeno i od njenog mesta prebivališta i od prethodnog mesta rada, to u navedenim propisima nema osnova za naknadu koju tužilja traži tužbenim zahtevom za utuženi period.

Naime, shodno citiranim propisima naknada troškova za odvojeni život od porodice predstavlja svojevrsnu kompenzaciju troškova usled premeštaja nosilaca javnotužilačke funkcije u drugo mesto rada koji zbog toga živi odvojeno od porodice. Da je razumno opravdanje za priznanje spornog prava postojalo i u odnosu situaciju kao što je slučaj sa tužiljom i u utuženom periodu, dobilo bi svoj normativni osnov, što je u konkretnom izostalo.

Usled navedenog, suprotno navodima revizije, okolnost da rešenje kojim je tužilji priznato pravo na naknadu na odvojeni život nije ukinuto niti izmenjeno, je bez uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke i drugačiji ishod ove pravne stavri.

Suprotno navodima revizije, pozivanje drugostepenog suda na primenu novelirane odredbe 48. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 84/15), bez uticaja je na prvilnost i zakonitost pobijane presude, jer su tom odredbom kao i odredbom člana 48. iste Uredbe („Službeni glasnik RS“, br. 98/07) koja se ima primeniti u konkretnom, uslovi pod kojima se ostavruje pravo na troškove odvojenog života od porodice regulisani na indetičan način, odnosno uslovljeni privremenim ili trajnim premeštajem u drugo mesto rada (osim u pogledu udaljenosti mesta rada od mesta prebivališta) i predemt su pravilne ocene drugostepenog suda.

Ukazivanje revidenta na drugačiju sudsku praksu, izraženu u odlukama nižestepenih sudova ne sprečava pravilnu primenu materijalnog prava u konkretnom slučaju.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić