.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3086/2019
21.05.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stanislav Životić, advokat iz ..., protiv tuženog ''JUTER'' DOO Beograd, koga zastupa Đuro Živković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1147/18 od 27.03.2019. godine, u sednici održanoj 21.05.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1147/18 od 27.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2212/16 od 14.11.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog broj 95 od 27.04.2015. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužioca vrati na radno mesto ... . Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime izgubljene zarade za maj 2015. godine isplati 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.06.2015. godine do isplate. Stavom petim izreke, odbačena je kao neuredna tužba tužioca u odnosu na tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da mu prizna sva prava iz rada i po osnovu rada počev od 27.04.2015. godine do vraćanja na rad i uplati doprinose PIO za maj mesec. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 105.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1147/18 od 27.03.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, tako što je poništeno rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, samo u pogledu datuma prestanka radnog odnosa i kao datum prestanka radnog odnosa tužioca utvrđen datum 28.05.2015. godine, a u preostalom delu odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog i zahtev za vraćanje na rad. Prvostepena presuda ukinuta je u stavu četvrtom i šestom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos po osnovu ugovora o radu od 31.08.2014. godine radi obavljanja poslova ... sistematizovanog Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog sa jednim izvršiocem. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 08.03.2015. godine ukinuti su poslovi ..., a naznačeni akt objavljen na oglasnoj tabli društva istog dana i stupio na pravnu snagu 16.03.2015. godine kada je poslodavac doneo odluku da se tužilac proglasi za tehnološki višak. Rešenjem direktora tuženog od 12.01.2015. godine tužiocu je određeno korišćenje godišnjeg odmora za 2014. godinu u trajanju od 20 radnih dana od 03.03.2015. do 30.03.2015. godine, a rešenjem istog organa od 19.02.2015. godine korišćenje godišnjeg odmora za 2015. godinu u trajanju od 20 dana u periodu od 31.03.2015. do 27.04.2015. godine. Osporenim rešenjem direktora tuženog od 27.04.2015. godine tužiocu je na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled ekonomskih i organizacionih promena, a zbog toga što mu se nije moglo obezbediti obavljanje drugih poslova i određeno da zaposlenom prestaje radni odnos dana 28.04.2015. godine sa kojim datumom je tuženi tužiocu zaključio radnu knjižicu i izvršio odjavu za obavezno socijalno osiguranje. Po iskorišćenom godišnjem odmoru tužilac nije stupio na rad 28.04.2015. godine jer je od 27.04.2015. godine zbog bolesti bio privremeno sprečen za rad, o čemu je tuženom dostavio izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad za period od 27.04.2015. do 30.04.2015. godine i dalje. Tuženi je pokušao dostavu osporenog rešenja na adresu tužioca naznačenu u ugovoru o radu, a posle te neuspele dostave, tužiocu je rešenje dostavljeno 28.05.2015. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tuženi nije tužiocu izvršio dostavljanje rešenja o otkazu na način propisan članom 185. tač. 3. i 4. Zakona o radu, kao i da tužiocu nije mogao da prestane radni odnos pre dostave tog rešenja, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev i poništio osporeno rešenje, a tuženom naložio da tužioca vrati na rad.
Suprotno, drugostepeni sud je zaključio da je rešenje tuženog o otkazu pravilno uručeno tužiocu, zbog čega nema uslova za njegov poništaj.
Stanovište drugostepenog suda je pravilno.
Po članu 185. stav 2. Zakona o radu rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.
Bez obzira što tuženi nije posle neuspele dostave, izvršio dostavu rešenja po pravilima iz člana 185. st. 3. i 4. Zakona o radu (sačinjavanje službene beleške, objavljivanje na oglasnoj tabli), već je ''pronašao'' tužioca i dostavio mu rešenje lično, to ne čini navedeno rešenje nezakonitim. Rešenje nije nezakonito ni zbog pogrešno navedenog datuma prestanka radnog odnosa jer je članom 185. stav 5. Zakona o radu propisano da radni odnos prestaje danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.
Pogrešno označavanje datuma prestanka radnog odnosa, u situaciji kada su svi uslovi iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu za donošenje navedenog rešenja bili ispunjeni (tuženi je u postupku proglašenja tužioca tehnološkim viškom poštovao proceduru propisanu Zakonom o radu, radno mesto tužioca je ukinuto, a tuženi mu nije mogao obezbediti obavljanje drugih poslova premeštaj, dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju), ne čini navedeno rešenje nezakonitim po pravilnom zaključku drugostepenog suda. Rešenje je uručeno tužiocu 28.04.2015. godine, pa mu je sa tim datumom mogao i prestati radni odnos.
Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
