.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3087/2022
22.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Milan Mladenović, advokat u ..., protiv tuženog Doma zdravlja „dr Ljubinko Đorđević“ iz Svrljiga, čiji je punomoćnik Ivan Radenković, advokat u ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4243/2021 od 15.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22. decembra 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4243/2021 od 15.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4243/2021 od 15.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1175/20 od 19.04.2021. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da sud poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ../2020 od 18.05.2020. godine, kojim se tužiocu prekida specijalistički staž utvrđen Ugovorom o specijalizaciji broj ../2019 od 01.07.2019. godine, počev od 19.05.2020. godine, kada je zaposleni dužan da se javi na posao u Dom zdravlja dana 20.05.2020. godine i obavezan je tužilac da tuženom na ime nužnih troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos od 70.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4243/2021 od 15.03.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, dok je preinačeno rešenje o troškovima sadržano u stavu drugom izreke tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.500,00 dinara, dok je deo zahteva za naknadu troškova postupka preko navedenog do iznosa 70.500,00 dinara odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se i na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog kojim se tužiocu prekida specijalistički staž, uz primenu materijalnog prava za koju revident nije ukazao da postoji odstupanje u sudskoj praksi. Revident ne ukazuje na postojanje drugačije sudske prakse izražene kroz pravnosnažne presude, ili odluke Vrhovnog kasacionog suda u odlučivanju o tužbenim zahtevima u istovetnim činjenično-pravnim situacijama. Primena odredaba Zakona o radu koje se odnose na odlučivanje o obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, niti odredbe Zakona o zdravstvenoj zaštiti kojima je uređena specijalizacija, ne zahteva novo tumačenje prava, kao ni razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Sama eventualna pogrešna primena materijalnog prava od strane suda u donošenju pobijane pravnosnažne presude, na koju tužilac ukazuje, nije osnov predviđen odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, načine presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, te sadržinu ugovora o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti u vezi sa specijalizacijom, na osnovu koga je tužilac upućen na specijalizaciju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.
Zato je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Članom 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. S obzirom da rešenje kojim se tužiocu prekida specijalistički staž nema karakter rešenja o prestanku radnog odnosa, revizija protiv odluke o zakonitosti takvog rešenja nije dozvoljena, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.
Shodno navedenom, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
