U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Vlahović, advokat u ..., protiv tuženog Republika Srbija Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Kazneno popravni zavod u Beogradu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3190/19 od 12.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 11. marta 2021. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužioca, PREINAČAVA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3190/19 od 12.05.2020. godine tako što se ODBIJA žalba tuženog, kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2491/19 od 17.09.2019. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi Republika Srbija Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Kazneno popravni zavod u Beogradu da tužiocu AA iz ... naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2491/19 od 17.09.2019. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova prevoza za dolazak na rad i za odlazak sa rada isplati iznos od 291.009,11 dinara za period od februara 2013. godine do marta 2015. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od određenih datuma do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.260,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršenja pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3190/19 od 12.05.2020. godine preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade troškova prevoza za dolazak na rad i za odlazak sa rada isplati iznos od 291.009,11 dinara za period od februara 2013. do marta 2015. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od određenih datuma do isplate. Preinačeno je i rešenje o troškovima postupka, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka iznos od 84.260,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršenja do isplate, i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 … i 18/20), te revizijski sud nije odlučivao o predlogu tužioca za izuzetnu dozvoljenost revizije po odredbi člana 404. istog zakona.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je zaposlen kod tuženog na određeno vreme, u Ministarstvu pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Kazneno popravni zavod u Beogradu. Tuženi nije isplatio naknade troškove prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada tužiocu, na relaciji od ... do Beograda i obrnuto, u periodu od februara 2013. pa do marta 2015. godine. Utvrđeno je da se tužilac tuženom obraćao sa zahtevima za naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i za odlazak sa rada, te da je rešenjem tuženog od 12.02.2003. godine utvrđeno tužiocu pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i za odlazak sa rada za mesec januar 2013. godine, i da će se novčana naknada isplatiti na račun imenovnom u neto iznosu od 19.000,00 dinara. Iz zahteva za naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla za mesec februar 2013. godine, utvrđeno je da je tužilac u zahtevu naveo da je zaposlen u KPZ-u na radnom mestu ..., da mu je radno vreme organizovano po sistemu 12-24, 12-48 sa dolazak na posao i odlazak sa posla koristi usluge prevoza DOO „...“ od ... do Beograda i od Beograda do ... . Utvrđeno je da je rešenjem Ministarstva pravde i državne uprave, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija KPZ u Beogradu od 21.05.2013. godine odbijen zahtev tužioca za priznavanje naknade za troškove prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada za mesec februar 2013. godine kao neosnovan, a iz obrazloženja proizlazi da je obaveštenjem-procedurom od 23.01.2013. godine definisano da je radi ostvarivanja prava na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada potrebno da podnosilac zahteva priloži adekvatan dokaz, iskorišćenu mesečnu kartu shodno zahtevu koji je podneo. Tužilac nije dostavio takav dokaz. Isto se ponovilo i po rešenju tuženog od 26.11.2013. godine i od 02.12.2013. godine donetim po zahtevu tužioca za naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla za septembar i za oktobar 2013. godine. Obaveštenjem – procedurom tuženog od 05.11.2013. godine obavešteni su državni nameštenici koji ostvaruju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak sa rada, da državni službenici i nameštenici čije je prebivalište do 50 km udaljenosti od sedišta poslodavca kao i državni službenici i nameštenici čije je prebivalište udaljeno više od 50 km od sedišta poslodavca, po isteku meseca potrebno je da dostave zahtev za naknadu troškova prevoza, i uz zahtev prilože iskorišćenu originalnu mesečnu kartu, odnosno iskorišćene originalne pojedinačne karte ovlašćenog autoprevoznika, koje zahteve sa popunjenom izjavom je potrebno dostaviti do 05. u narednom mesecu. Visinu dosuđenog iznosa prvostepeni sud je utvrdio na osnovu rezultata veštačenja obavljenog od strane veštaka finansijske struke.

Prvostepeni sud je polazeći od člana 37. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i člana 2. stav 1. tačka 2. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika zaključio da postoji odgovornost tuženog za štetu koju tužilac trpi zbog neisplaćene naknade troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev i odlučio kao u izreci.

Apelacioni sud smatra da ovakav zaključak ne može da se prihvati kao pravilan, i da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo. Preinačio je prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, zato što zaposleni u državnom organu može sa uspehom ostvarivati pravo na naknadu štete zbog nezakonitog orada organa povodom isplate novčanog potraživanja tek u prisustvu pravnosnažnog rešenja o priznavanju tog prava.

Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br.62/06...99/14) u članu 37. stav 1. propisano je da državni službenik ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada, a stavom 2. je propisano da se uslovi za naknadu troškova, njihova visina i način na koji se ostvaruju, propisuju uredbom Vlade. Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, broj 86/07 …98/07) u članu 3. propisano je da se državnom službeniku i nameštenku nadoknađuju troškovi prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju.

Iz navedenih odredaba, Vrhovni kasacioni sud nalazi da tužilac prema prisustvu na radu u utuženom periodu ima pravo na naknadu troškova prevoza a prema ceni mesečne karte u spornom periodu na relaciji od ... do Beograda, i obrnuto, radi dolaska na rad i odlaska sa rada, nezavisno od toga da li se zaposleni obraćao pisanim zahtevom radi naknade troškova, a kako tuženi nije plaćao naknadu troškova, to je svojim nezakonitim radom tužiocu prouzrokovao štetu u visini propisanih naknada, koju je prvostepeni sud utvrdio, i u obavezi je da ovu štetu naknadi na osnovu člana 154. stav 1. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Zato je na osnovu odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku preinačena drugostepena presuda i odbijena žalba tuženog, kao neosnovana, te potvrđena prvostepena presuda.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku, tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić