.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 309/2024
28.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Branka Stanića, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Miloš Milić i Danko Melović, advokati iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Treći kragujevački bataljon“ sa sedištem u Kragujevcu, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1638/23 od 05.10.2023. godine, u sednici održanoj 28.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1638/23 od 05.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1638/23 od 05.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1260/22 od 18.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade štete zbog neisplaćene naknade za stručno usavršavanje za period od 20.11.2017. godine do 20.11.2020. godine isplati iznos od 51.696,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2021. godine do isplate, kao i iznos od 7.134,90 dinara na ime zatezne kamate obračunate za period od dospeća svakog pojedinačnog neisplaćenog mesečnog iznosa do dana veštačenja 30.07.2021. godine. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1638/23 od 05.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena navedena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade zbog stručnog usavrašavanja tužilje u određenom periodu (od 20.11.2017. godine do 20.11.2020. godine). O ovom pravu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili primenom članova 5. i 23. Pravilnika o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju u zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, člana 151. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i člana 16. stav 1. tačka 13. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, a kod utvrđenja da je tužilja u okviru redovnog rada sa punim radnim vremenom imala obavezno stručno usavrašavanje koje joj je plaćeno kroz redovnu zaradu, a da za stručno usavršavanje van radnog vremena i van tužene škole nije podnosila zahtev poslodavcu za plaćeno odsustvo.
Kako se revizijom ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj činjenično-pravnoj situaciji, a po oceni Vrhovnog suda pobijana odluka doneta je u skladu sa stanovištem iskazanim u odlukama ovog suda donetim u parnicama sa identičnim predmetom tražene pravne zaštite, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, a nije potrebno ni da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni novo tumačenje prava.
Kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za stručno usavršavanje podneta je 20.11.2020. godine i vrednost predmeta spora je 51.696,30 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
