Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu članu 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je kod tuženog zasnovala radni odnos na određeno vreme zaključenjem ugovora o radu broj .../... dana 05.06.2018. godine, za period važenja od 07.06.2018. godine do 07.09.2018. godine, za poslove ... u Službi za ... u Zdravstvenoj stanici ... . Dana 07.09.2018. godine, tuženi je spornim rešenjem otkazao ugovor o radu zbog isteka ugovorenog roka. Tužilja je i pre ovog ugovora o radu radila kod tuženog i to po osnovu ugovora o radu broj .../... od 05.08.2016. godine u periodu od 08.08.2016. godine do 30.09.2016. godine na poslovima doktora medicine, zbog povećanog obima posla, koji je otkazan dana 30.09.2016. godine zbog isteka ugovorenog perioda, zatim ugovor o radu broj .../... od 31.10.2016. godine na određeno vreme, za period od 01.11.2016. godine do 31.12.2016. godine, koji je aneksom ugovora o radu broj ... od 23.12.2016. godine, produžen do navršene jedne godine deteta tužilje. Rešenjem broj ... od 31.03.2017. godine tuženi je tužilji odobrio porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u trajanju od 365 dana i to: porodiljsko odsustvo od 01.04.2017. godine do 30.06.2017. godine i odsustvo radi nege deteta od 01.07.2017. godine do 31.03.2018. godine. Rešenjem tuženog od 02.04.2018. godine tužilji je otkazan ugovor o radu broj .../... zbog isteka roka za koji je zasnovala radni odnos. Tužilja je sa tuženim 11.05.2018. godine zaključila ugovor o privremenim i povremenim poslovima broj ... za period od 14.05.2018. godine do 31.05.2018. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, kao neosnovan, nalazeći da je tužilji zakonito prestao radni odnos na određeno vreme i da nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu člana 37. Zakona o radu. Tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme, zbog povećanog obima posla, pa se pod objektivnim razlozima zbog kojih je trajanje radnog odnosa unapred određeno, u smislu odredbe člana 37. Zakona o radu može podvesti i povećani obim posla kod poslodavca. Tužilja je 05.06.2018. godine sa tuženim zaključila poslednji ugovor o radu na određeno vreme, u trajanju od tri meseca, a pobijanim rešenjem br ... od 07.09.2018. godine, tužilji je radni odnos prestao zbog isteka roka na koji je zaključen ugovor o radu, što predstavlja zakonski uslov iz člana 175. tačka 1. Zakona o radu za prestanak radnog odnosa. Bez uticaja je činjenica da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 31.10.2016. godine do 31.03.2018. godine i u periodu od 07.06.2018. godine do 07.09.2018. godine, kada je radni odnos prestao zbog isteka ugovorenog roka, jer ova okolnost nije dovoljna da ovako zasnovan radni odnos na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno vreme, s obzirom da se vreme provedeno na odsustvu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta ne računa u vreme potrebno za preobražaj radnog odnosa, zbog čega po ovom osnovu nije nastupio ni uslov iz člana 37. stava 4. Zakona o radu za utvrđenje da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Po odredbi člana 37. stav 1 Zakona o radu, ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, a stavom 2. da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6.).

Tužilji je radni odnos prestao sa 07.09.2018. godine, zbog isteka roka na koji je zaključen ugovor o radu, što predstavlja zakonski uslov iz člana 175. tačka 1. Zakona o radu, za prestanak radnog odnosa. Takođe, nije ispunjen i uslov za preobražaj njenog radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme primenom člana 37. stav 2. Zakona o radu, jer tužilja nije kod tuženog radila bez prekida na određeno vreme duže od 24 meseca.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je tuženi po članu 2. stav 1.tačka 5. i 9. Zakona o budžetskom sistemu, korisnik javnih sredstava pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe i tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama tog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 108/2013 od 06.12.2013. godine), kao i kasnijim izmenama i dopunama, članom 27e. stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2018. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva.Članom 105. istog Zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Imajući u vidu navedeno, odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem, radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme (što sledi iz odredbe člana 105. tog zakona). Tužilji je rok na koji je zaključen poslednji ugovor o radu istekao 07.09.2018. godine, kada joj je osporenim rešenjem i prestao radni odnos, pa i po navedenim zakonskim odredbama u konkretnom slučaju nije bilo uslova za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, pa je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju odbijen na osnovu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić