Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3094/2021
09.12.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Olivera Sekulić Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za trgovinu na veliko i malo „Ćurdić“ d.o.o Beograd, čiji je punomoćnik Momčilo Kovačević, advokat iz ..., radi naknade štete umesto vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3157/2020 od 22.04.2021. godine, u sednici veća održanoj 09.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3157/2020 od 22.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3157/2020 od 22.04.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2946/2018 od 08.09.2020. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se tuženi obaveže da joj isplati naknadu štete umesto vraćanja na rad u visini od 18 zarada odnosno u mesečnom iznosu od po 22.268,13 dinara, što ukupno iznosi 400,826,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2019. godine do isplate, da isplati sve pripadajuće poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnom fondu PIO u visini 18 zarada u iznosu od po 22.268,13 dinara, kao i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 31.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3157/2020 od 22.04.2021. godine odbijene su kao neosnovne žalbe tužilje i tužene i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 2946/2018 od 08.09.2020. godine.

Protiv drugostepene presude tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova sastava ovog odgovora.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, imajući u vidu da pitanje otklaljanja posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa u vidu naknade štete umesto vraćanja na rad i naknade štete zbog izostale zarade usled nezakonitog otkaza, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju i na kome se zasniva osnov i visina novčanog potraživanja koje je predmet istaknutog tužbenog zahteva u parnici, kao u konkretnom slučaju.

Prema stanju u spisima predmeta tužbom koja je podneta 22.10.2018. godine, zahtevana je isplata naknade štete na ime izostale zarade zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa za period od 20.09.2009. godine do 22.10.2018. godine i uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Preciziranim tužbenim zahtevom u podnesku od 13.01.2020. godine i na ročištu za glavnu raspravu od 14.02.2020. godine i 08.9.2020. godine tražena je isplata naknade štete umesto vraćanja na rad u visini 18 zarada. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužilje za isplatu naknade štete umesto vraćanja na rad sa pripadajućom zateznom kamatom.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova u pogledu prekluzije za ostvarivanje prava na naknadu štete umesto vraćanja na rad, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revzije, obzirom da nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u smislu primenjene odredbe člana 191. Zakona o radu. Revizijski navodi tužene o činjeničnom stanju ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe. Pored navedenog, revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse. Odluke Ustavnog suda Republike Srbije Už-3446/2015 i Už-776/2012, koje su uz reviziju priložene, ne odnose se na identičnu pravnu situaciju, jer u postupku u kome su donete razmatrani su sudski postupci u kojima je predmet parnice bila isplata naknada štete zbog izostale zarade usled nezakonitog otkaza.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20) i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20) propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilja je tužbu podnela 22.10.2018.godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 400.826,34 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci ovog rešenja u drugom stavu.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić