.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3095/2022
15.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane – Vojna pošta ... ..., čiji je zastupnik Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4337/21 od 27.04.2022. godine, u sednici održanoj dana 15.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4337/21 od 27.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4337/21 od 27.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4337/21 od 27.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 1088/18 od 25.06.2021. godine, kojom je odbijen prigovor stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Vranju za postupanje u ovoj pravnoj stvari, odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg iznosa poklona za Novu godinu isplati ukupan iznos od 37.989,00 dinara za 2016-2018 godinu, sve bliže određeno u stavu drugom izreke, odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada za period od 01.11.2015. godine do 30.11.2018. godine isplati ukupan iznos od 47.740,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno u stavu petom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.02.2016. godine do 31.03.2019. godine isplati ukupan iznos od 122.313,50 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno u stavu šestom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevima tužioca za isplatu razlike između isplaćenog i traženog iznosa na ime novčanog poklona za decu zaposlenih u Vojsci Srbije, za Novu godinu za 2016. godinu, 2017. godinu i 2018. godinu, i tražene naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, tako što su ovi zahtevi odbijeni, u činjenično-pravnoj situaciji da su tužiocu, kao zaposlenom u Vojsci Srbije, isplaćene novčane čestitke u iznosu od po 2.000,00 dinara, u skladu sa regulativom koja se odnosi na zaposlene u Vojsci Srbije, te tako i naknade za topli obrok u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odbora sadržane u koeficijentu. U odnosu na ova primanja zaposlenih u Vojsci Srbije poredbena ne može biti situacija zaposlenih kod drugih poslodavaca i pravni stav presude na koju se revident poziva, jer u pitanju nije ista pravna situacija i režim radnog odnosa. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, te da je pobijanom presudom odlučeno primenom odgovarajućeg materijalnog prava prema utvrđenom činjeničnom stanju koje se u postupku po reviziji ne može osporavati, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca primenom člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate i naknde štete podneta je 03.12.2018. godine, a preinačena 04.03.2021. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 208.042,50 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu gde se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
