U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slađana Đuričković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i državne uprave, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Zaječaru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zaječaru, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4522/2017 od 13.07.2018. godine, u sednici održanoj 18.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 4522/2017 od 13.07.2018. godine, u delu drugog stava izreke i u trećem stavu izreke, tako što se odbija žalba tužene i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 643/17 od 20.10.2017. godine u delu prvog stava izreke kojim je obavezana tužena da tužilji, na ime naknade štete nastale uplatom upisnine u Advokatsku komoru Zaječar, isplati iznos od 193.720,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.12.2012. godine do isplate i u drugom stavu izreke kojim je odlučeno o troškovima postupka.

U ostalom delu revizija tužilje SE ODBIJA kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 643/17 od 20.10.2017. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 643/17 od 05.12.2017. godine, u prvom stavu izreke, obavezana je tužena da tužilji, isplati na ime naknade štete nastale: uplatom upisnine u Advokatsku komoru Zaječar, iznos od 193.720,00 dinara; uplatom članarine, komunalne takse za isticanje firme i obavezno osiguranje, iznos od 66.866,67 dinara i uplatom zakupnine, iznos od 330.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 17.12.2012. godine do isplate, a u preostalom delu za isplatu zakonske zatezne kamate odbijen je tužbeni zahtev kao neosnovan. U drugom stavu izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 321.450,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4522/2017 od 13.07.2018. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu prvog stava izreke. U drugom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu prvog stava izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj isplati, na ime naknade štete nastale: uplatom upisnine u Advokatsku komoru Zaječar, iznos od 193.720,00 dinara; uplatom članarine, komunalne takse za isticanje firme i obavezno osiguranje, iznos od 66.866,67 dinara i uplatom zakupnine, iznos od 330.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.12.2012. godine do isplate, kao neosnovan. U trećem stavu izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u drugom stavu izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 98.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je preinačena prvostepena odluka, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa je utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila sudija ... suda u ... sve do donošenja odluke Visokog saveta sudstva od 25.12.2009. godine, kojom nije izabrana za sudiju, te joj je prestala sudijska dužnost sa danom 31.12.2009. godine. Odlukom Ustavnog suda od 20.10.2012. godine usvojena je ustavna žalba tužilje i odluka Visokog saveta sudstva poništena, a nakon toga je odlukom Visokog saveta sudstva od 13.11.2012. godine, tužilja izabrana za sudiju ... suda u ... . U periodu od 01.01.2010. godine do 30.06.2010. godine, tužilja je primala naknadu plate, a od 01.07.2010. godine, pa do ponovnog izbora za sudiju se bavila advokaturom. Rešenjem tužene V Su- 32/2010-52 od 14.07.2010. godine, tužilji je produženo pravo na naknadu plate sudije ... suda u ..., do donošenja odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi podnetoj protiv odluke Visokog saveta sudstva kojom joj je prestala dužnost sudije. Visina sporne štete utvrđena je na osnovu nalaza veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužilji, između ostalog, u pogledu materijalne štete priznao i pravo na naknadu u visini plaćene upisnine Advokatskoj komori.

Preinačujući prvostepenu presudu u ovom delu drugostepeni sud je zaključio da iznos koji je tužilja uplatila Advokatskoj komori na ime upisnine nije u uzročno- posledičnoj vezi sa radnjom organa tužene i da promena profesije predstavlja stvar ličnog izbora sa svim pravnim posledicama takvog izbora, te da je šteta posledica radnje tužilje, a ne organa tužene.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešnom primenom materijalnog prava odlučio o pravu tužilje na naknadu materijalne štete u visini uplaćene upisnine za obavljanje advokatske delatnosti.

Naime, pravni osnov potraživanja tužilje zasniva se na odgovornosti države za nezakonit i nepravilan rad njenih organa (član 35. stav 2. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06) i člana 172. stav 1. ZOO, kojim je propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Pravilan je zaključak prvostepenog suda da se izdatak po osnovu upisnine ne može pripisati tužilji, jer se za advokatsku profesiju opredelila onog momenta kada joj je prestalo pravo na isplatu naknade plate, a tužena u sprovedenom postupku nije ukazivala niti dokazala da je tužilja imala mogućnost zaposlenja i obavljanja drugih poslova u skladu sa svojom stručnom spremom. U ovakvim okolnostima ne može se govoriti o autonomiji volje u izboru profesije, već o iznuđenoj odluci radi obezbeđivanja egzistencije tužilje. Kako se pravo na bavljenje advokaturom stiče donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve, te kako Advokatska komora na osnovu javnog ovlašćenja odlučuje o zahtevu za upis u imenik advokata, a polaganje advokatske zakletve uslovljeno je uplatom troškova upisa u imenik advokata čiju visinu (kao povereno ovlašćenje) određuje Advokatska komora Srbije, to proizilazi da uplata troškova upisa u imenik advokata, iako nije uslov za bavljenje advokaturom, već je uslov za polaganje advokatske zakletve, postaje „de facto“ poseban uslov za bavljenje advokaturom (kako to proizilazi iz Odluke Ustavnog suda br. 1480 od 20.02.2014. godine, „Službeni glasnik RS“, br. 54/14). Stoga, ovaj poseban izdatak uplaćen advokatskoj komori predstavlja vid stvarne štete za koju odgovara tužena. Uzrok ove štete je protivpravno lišenje prava na rad kroz vršenje sudijske funkcije, jer je ova posledica u konkretnom slučaju podesna da se dovede u neposrednu uzročnu vezu sa nezakonitim i nepravilnim radom organa. Ona je prema utvrđenom činjeničnom stanju (nalazu veštaka) iznosila 193.720,00 dinara.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Međutim, odlučujući o preostalom delu tužbenog zahteva koji se odnosi na troškove u vezi obavljanja advokatske delatnosti drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo odbijajući tužbeni zahtev u tom delu iz razloga koje prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 ... 112/15), propisano je da se doprinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja i to penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Prema članu 4. ovog zakona sredstva doprinosa su javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuje sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namenu utvrđenu u skladu sa tim zakonom. Prema tome, kako je advokat dužan da advokatskoj komori plaća članarinu i druge materijalne obaveze za vreme obavljanja advokatske delatnosti i da isto tako za vreme obavljanja advokatske delatnosti plaća doprinose kojima se obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, a koji predstavljaju javni prihod, to navedeni troškovi tužilje nisu u vezi sa nezakonitim radom organa tužene, s obzirom na to da proizilaze iz obavljanja advokatske delatnosti tužilje, zbog čega tužena nije u obavezi da po ovim vidovima naknadi tužilji štetu. Takođe, zahtevi tužilje za naknadu materijalne štete na ime troškova članarine, komunalne takse za isticanje firme i zakupa lokala su pravilno odbijeni, jer su nastali dispozitivnom radnjom tužilje, a što dovodi do prekida uzročno-posledične veze između štete koja se tužbenim zahtevom potražuje i nezakonitog postupanja organa tužene.

Na osnovu člana 414. stav 1. odlučeno je kao u drugom stavu izreke

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić