Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene koje od odredaba zakona, pa nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji tužioca ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu nastavnika ... . Zaključkom broj .. od 01.06.2017. godine tužena je pokrenula disciplinski postupak protiv tužioca zbog povrede radne obaveze iz člana 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zato što je izvršio povredu radne obaveze/zabrane u kancelariji direktorke dana 24.05.2017. godine, u 12,45 minuta, tako što ju je verbalno i fizički napao. Nakon sprovedenog disciplinskog postupka u kome su pored tužioca saslušani i svedoci, tužiocu je rešenjem zamenika direktora broj .. od 21.09.2017. godine izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa i oduzimanja licence, jer je dana 24.05.2017. godine verbalno i fizički napao v.d. direktorku u njenoj kancelariji, nazvavši je bolesnom i nenormalnom, uhvativši je za ruku kako bi je zadržao u pokušaju da napusti kancelariju. Tužilac je dana 02.10.2017. godine izjavio prigovor protiv navedenog rešenja koji je odbijen rešenjem Školskog odbora tužene broj .. od 20.10.2017. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja tužene od 21.09.2017. godine, kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa i oduzimanja licence i rešenja tužene od 20.10.2017. godine, kojim je odbijen prigovor tužioca.

Vrhovni sud smatra da se revizijom tužioca neosnovano ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na zaposlene u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja primenjuje se poseban zakon - Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09... 35/15-autentično tumačenje 68/15, 62/16-US), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenog rešenja, a supsidijerno u pogledu pitanja koja nisu regulisana- Zakon o radu kao matični zakon u oblasti rada.

Odredbom člana 143. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđeno je da zaposlenom koji izvrši povredu zabrane propisanu članom 44.-46. ovog zakona prestaje radni odnos, kada odluka direktora o utvrđenoj povredi zabrane postane konačna i oduzima se licenca.

Odredbom člana 45. stav 1. istog zakona, propisano je da je u ustanovi zabranjeno: fizičko, psihičko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti, odnosno seksualna zloupotreba dece, učenika ili zaposlenih. Stavom 2. iste odredbe predviđeno je da se pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva svaki oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta ili učenika, ili zaposlenog. Stavom 5. propisano je da se pod fizičkim nasiljem, u smislu stava 1. ovog člana smatra: fizičko kažnjavanje dece i učenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba; svako ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta, učenika ili zaposlenog; nasilno ponašanje zaposlenog prema deci, učenicima ili drugim zaposlenim, kao i učenika prema drugim učenicima ili zaposlenim, a stavom šestim da se pod psihičkim nasiljem u smislu stava 1. ovog člana smatra ponašnje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i učenika i zaposlenih.

Tuženi je donoseći osporeno rešenje, kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa i oduzimanja licence i rešenje kojim je odbijen prigovor tužioca u svemu postupao u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Tužilac je svojim ponašanjem vikao i vređao direktorku rekavši joj da je bolesna i da nije normalna, i nakon njenog pokušaja da napusti kancelariju uhvatio za ruku i zadržao, dok je rukom držao vrata kancelarije. Ovakve radnje tužioca neposredno predstavljaju kako verbalno tako i fizičko ponašanje koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja zaposlenog, koje je napred citiranim zakonskim odredbama predviđeno kao povreda zabrane koja za posledicu ima prestanak radnog odnosa.

Stoga su bez uticaja na drugačiju odluku navodi tužioca u reviziji da je u konkretnom slučaju postupao u svojstvu roditelja deteta, koje je sa spiska učenika koji putuju na „Likovnu koloniju“ van KiM u mestu Sićevo direktorka škole skinula sa spiska, a ne u svojstvu nastavnika zaposlenog u školi, s obzirom da je kritičnom prilikom tužilac postupao u radno vreme, na radnom mestu i prema neposredno pretpostavljenom, a za ulazak u kancelariju direktorke bez prethodno zakazanog sastanka iskoristio je status zaposlenog u školi.

Neosnovani su i navodi u reviziji da je disciplinski postupak sproveden nezakonito, da odluka ne sadrži obrazloženje, niti konkretan opis povrede radne obaveze, te da disciplinska mera kojom tužiocu prestaje radni odnos ne sadrži opis povrede radne obaveze, već kao zakonski osnov na kome je zasnivana navodena je povreda člana 45. stav 2, 5. i 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Nasuprot navodima u reviziji disciplinski postupak je sproveden zakonito, a u osporenom rešenju je opisana radnja, odnosno zabrana koju je tužilac prekršio, zbog čega mu je osporenim rešenjem izrečena disciplinska mera.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić