Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tužilje, sada pok. BB, bio je zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme od 07.12.1984. godine. Otac tužilje preminuo je 12.09.2016. godine. Tužilja se zahtevom od 01.10.2016. godine obratila tuženom za prijem u radni odnos u skladu sa odredbom člana 52. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora za 'Elektroprivredu Srbije, kojim je propisano da u slučaju smrti zaposlenog koji je jedini hranilac porodice, poslodavac ima obavezu da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa bračnim drugom ili jednim detetom preminulog, ukoliko upute takav zahtev poslodavcu. Tužilja živi sa mal. kćerkom i majkom. Ima III stepen stručne spreme i po zanimanju je ..., a vanredno pohađa školu za ... . Tužilja je bila nezaposleno lice u periodu od 03.03.2014. godine do 22.07.2014. godine i od 17.06.2017. godine do 21.02.2020. godine. Privremenim rešenjem o utvrđivanju prava na porodičnu penziju RF PIO od 05.12.2016. godine utvrđeno je da je pok. BB posle smrti ostavio kao članove porodice udovicu VV i unuku GG, čiji je bio staratelj, čime su stekli pravo na porodičnu penziju. Tuženi se izjasnio o zahtevu tužilje za zasnivanje radnog odnosa, smatrajući da nisu ispunjeni uslovi iz člana 52. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora, zbog sticanja prava na porodičnu penziju od strane majke i kćeri, i zbog činjenice da tužilja ne ispunjava uslove u pogledu stručne spreme, u skladu sa aktom o sistematizaciji poslova, a imajući u vidu pretežnu delatnost tuženog.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje, primenom člana 52. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog, smatrajući da tužilja u svemu ispunjava uslove iz navedenog člana.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, jer je smatrao da tuženi u spornom periodu shodno članu 27. e) stav 34. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 108/2013 od 06.12.2013. godine), koji se u ovom slučaju ima primeniti, nije mogao zasnivati radni odnos sa novim licima, pa čak ni sa tužiljom, iako ta obaveza tuženog proizlazi iz člana 52. stav 3. člana Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije, kojim je propisano da u slučaju smrti zaposlenog koji je jedini hranilac porodice, poslodavac ima obavezu da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa bračnim drugom ili jednim detetom preminulog, ukoliko upute takav zahtev poslodavcu. Ovo, jer je članom 105. navedenog Zakona propisano da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, da se primenjuje odredbe ovog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje.

Tuženi je javno preduzeće, koje saglasno članu 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS", broj 54/09... 62/13 i 63/13 - ispravka), je korisnik javnih sredstava, zbog čega se u odnosu na njega primenjuju odredbe i tog zakona. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27. e) dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Član 27. e) stav 34. Zakona noveliran je kasnijim izmenama i dopunama, tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2016. godine („Službeni glasnik RS“, broj 103/2015), do 31. decembra 2017. godine („Službeni glasnik RS“, broj 99/16). Članom 105. navedenog Zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Odredbe Zakona o budžetskom sistemu su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se regulišu uslovi i način zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme, a s tim u vezi i u odnosu na Posebni kolektivni ugovor za Elektroprivredu Srbije, saglasno članu 105. Zakona o budžetskom sistemu. S obzirom na to da se u ovom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu, pa kako je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu koji je bio u primeni u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog organa Vlade, to je tužbeni zahtev tužilje neosnovan, a s tim u vezi i revizija tužilje.

S obzirom na napred izloženo neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, sa kojih razloga je Vrhovni sud, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, s obzirom da odgovor na reviziju nije obavezan i nužan u postupku po vanrednom pravnom leku na osnovu člana 154. ZPP, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke, primenom člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković