U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragiša Tatić, advokat iz ..., protiv tuženog Dečijeg pozorišta ... iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Milovanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 569/20 od 26.05.2020. godine, u sednici održanoj 29.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA CE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 569/20 od 26.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 232/19 od 14.11.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev pa je poništeno, kao nezakonito, rešenje tuženog od 15.03.2017. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, pa je utvrđeno da tužilji nije prestao radni odnos i tuženi je obavezan da je vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i radnom iskustvu, te da joj plati neisplaćene neto plate za period od 22.03.2017. godine do vraćanja na rad u visini od po 44.250,00 dinara mesečno sa pripadajućim doprinosima na plate koji padaju na teret poslodavca, sa zakonskom kamatom počev od prvog narednog dana do isplate svake mesečne plate drugim zaposlenima pa do isplate. Istom presudom obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 207.750,00 dinara u roku od 15 dana osd pravnosnažnosti presude,a u slučaju docnje sa zakonskom kamatom od padanja u docnju do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 569/20 od 26.05.2020. godine, žalba tuženog je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilja je po zanimanju ..., sa stečenim sedmim stepenom stručne spreme. Radni odnos kod tuženog zasnovala je Ugovorom o radu od 08.10.2012. godine, za obavljanje poslova „...“. U postupku sprovođenja Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, Grad ..., kao osnivač tuženog, 04.02.2016. godine, doneo je Odluku o maksimalnom broju zaposlenog kod tuženog. Po kojoj je broj zaposlenih sa 37 smanjen na 32. U sprovođenju odluke Grada ..., tuženi je 15.03.2016. godine doneo Pravilnik o sistematizaciji poslova, kojim je broj izvršilaca na poslovima ..., smanjen sa 17 na 15. U postupku rešavanja viška zaposlenih, BB i tužilja su oglašeni tehnološkim viškom pa je pa im je pojedinačnim rešenjima od 05.04.2016. godine otkazan ugovor o radu po ovom osnovu. Međutim, pravnosnažnom sudskom odlukom poništeno je navedeno rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužilji i ona je vraćena na rad 01.07.2017. godine. Nakon reintegracije tužilje, na radnom mestu ..., bilo je 16 zaposlenih, računajući i direktorku, koja je na tu funkciju imenovana 02.03.2015. godine, na mandatni period od 4 godine, ali kako je izmenjenim Pravilnikom o sistematizaciji ukinuto radno mesto direktora, ona je po Ugovoru zaključenim sa Upravnim odborom tuženog, od 30.04.2016. godine, pored poslova direktora obavljala i poslove ... U ponovnom postupku rešavanja viška zaposlenih, Upravni odbor tuženog je 06.02.2017. godine doneo odluku o formiranju komisije za sprovođenje postupka tehnološkog viška, u odnosu na jednog zaposlenog na poslovima ... i sa zadatkom da da izvrši rangiranje 16 zaposlenih na ovom radnom mestu, primenom člana 40. PKU za ustanove kulture, a da direktor tuženog donese rešenje o otkazu ugovora o radu za zaposlenog koga odredi komisija. Predstavnica Sindikalne organizacije kod tuženog je napustila rad u komisiji, s obzirom da je smatrala da postupak ne treba da se sprovodi, s obzirom da krajem godine 2 zaposlena ... stiču uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju, ali i da se stvara privid viška zaposlenih ..., time što je i direktorka uključena u broj zaposlenih na ovom radnom mestu. Komisija je 21.02.2017. godine uputila poziv svim zaposlenima na radnom mestu ... da dostave dokumentaciju o imovnom stanju, zdravstvenom stanju i broju dece na radovnom školovanju, ali svih 6 ... koji imaju VII stepen stručne spreme, među kojim je i tužilja, ove dokaze nije dostavilo. Komisija je 01.03.2017. godine izvršila bodovanje i rangiranje svih 16 zaposlenih glumaca, primenjujući kriterijume po sledećem redosledu: radni staž kod tuženog, stepen stručne spreme i ocena rezultata rada koju vrši direktor, kao i dopunske kriterijume koje čine: imovno stanje (tromesečni neto prosek, prosek po članu domaćinstva, broj članova domaćinstva, broj dece na školovanju), kao i zdravstveno stanje. Rezultati rada tužilje od strane direktorke vrednovani su ocenom 1, s tim što je rad tužilje ocenjivan za 2015. godinu, dok je rad svih ostalih ... ocenjivan za 2016. godinu. Tužilji je bodovan i radni staž od 7 godina, VII stepen stručne spreme, tromesečni prosek primanja porodičnog domaćinstva, visina njene zarade, samo jedan član porodičnog domaćinstva, bez dece na školovanju, za zdravstveno stanje nije vrednovana ni jednim bodom, na koji način joj je utvrđen ukupan bodova od 40,45. U odnosu na vrednovanje ostalih ..., tužilja je imala najmanji ukupan broj bodova, pa je 15.03.2017. godine direktorka tuženog donela rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, kao tehnološkom višku. U postupku je utvrđeno i da su rezultati rada još 4 ... vrednovani ocenom 1, da je jedan ... vrednovan ocenom 0, dok su ostali vrednovani višim ocenama.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanom odlukom usvojen tužbeni zahtev i poništeno pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji, uz zaključak sudova o postojanju nepravilnosti u postupku utvrđivanja viška zaposlenih, što i rešenje o otkazu čini nezakonitim.

Članom 179. tačka 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Prilikom ocene zakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa po ovom osnovu, sud preispituje samo zakonitost sprovedenog postupka utvrđivanja viška zaposlenih, do čije je povrede došlo u konkretnom slučaju, kao i donošenje rešenja o otkazu.

U konkretnom slučaju postupak rešavanja viška zaposlenih, sproveden je nakon donošenja Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“ br. 68/15, 85/15 i 81/16), Odluke Grada Subotica, kao osnivača tuženog, kojom je broj zaposlenih kod tuženog smanjen sa 37 na 32 i Pravilnika tuženog o sistematizaciji, kojom je broj zaposlenih na radnom mestu ... smanjen za 2 izvršioca. S obzirom da je BB otkazan ugovor o radu po ovom osnovu, rešenjem iz 2016. godine, u toku 2017. godine sproveden je postupak za određivanje viška jednog zaposlenog na radnom mestu ...

U skladu sa odlukom Upravnog odbora tuženog, određivanje viška zaposlenih je sprovedeno primenom kriterijuma iz člana 40. PKU za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave. Navedenom odredbom, utvrđeni su osnovni i dopunski kriterijumi. Osnovne kriterijume predstavljaju rad ostvaren u radnom odnosu, stručna sprema i rezultati rada (stav 1, 2. i 3.), s tim što je stavom 4. ovog člana određeno na koji način se vrednuju rezultati rada ako kod poslodavca nisu utvrđeni normativi i standardi. Odredbom člana 40. stav 6. PKU, propisano je da ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, primenjuje se dopunski kriterijum – imovno stanje, a prema stavu 11. ovog člana, ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, primenjuju se sledeći dopunski kriterijumi i to: dužina radnog odnosa, zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice i broj dece na redovnom školovanju.

Pravilna primena navedene odredbe podrazumeva da se prilikom vrednovanja zaposlenih radi utvrđivanja ko od zaposlenih predstavlja tehnološki višak, ne primenjuju odmah svi kriterijumi propisani članom 40. PKU, već obavezuju poslodavca da iste primenjuje sukcesivno odnosno da se vrednovanje izvrši najpre na osnovu rezultata rada, kao osnovnog kriterijuma, a imovno stanje kao dopunski kriterijum se primenjuje u slučaju da zaposleni imaju jednake rezultate rada. Dopunski kriterijum iz stava 11. ovog člana se primenjuje tek u situaciji da zaposleni imaju jednake rezultate rada i imovno stanje.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je tuženi vrednovanje zaposlenih vršio uz pogrešnu primenu kriterijuma, propisanih članom 40. PKU za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave, s obzirom da nije prvo primenio osnovni kriterijum – rezultate rada i po tom osnovu izvršio rangiranje. Tek u slučaju da su jednaki rezultati rada zaposlenih, može se primeniti prvi dopunski kriterijum (imovno stanje), a drugi dopunski kriterijum – u slučaju jednakih rezultata rada zaposlenih i po osnovu rezultata rada i imovnog stanja. Suprotno navedenom, tuženi je odmah vršio bodovanje po sva tri kriterijuma i na taj način (odmah) utvrdio ukupan broj bodova zaposlenih. Pri tom iz utvrđenog broja bodova po osnovu rezultata rada, proizilazi da ocena zaposlenih glumaca lutkara nije jednaka, već je jedan zaposleni vrednovan nižom ocenom od tužilje, iz čega proizilazi, da nije ni bilo mesta primeni dodatnih kriterijuma, a da tužilja nije mogla predstavljati zaposlenog koji bi primenom ovog kriterijuma mogao biti proglašen tehnološkim viškom.

Pored navedenog, pravilno sudovi zaključuju da, bez obzira što tužilja nije radila 2016. godine, vrednovanje rezultata rada zaposlenih je pogrešno vršeno kada je samo rad tužilje ocenjen za 2015. godinu, a svi ostali ... za 2016. godinu, jer je na taj način tužilja stavljena u nejednak položaj u odnosu na ostale zaposlene na ovom radnom mestu, te da je ova nepravilnost mogla biti otklonjena vrednovanjem svih glumaca za istu – 2015. godinu.

Na ovaj način Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pravnosnažnom presudom utvrđeno da je pobijana odluka tuženog, kojom je utvrđeno da je prestala potreba za radom tužlje i kojom joj je otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, doneta uz povredu pravila postupka za donošenje odluke o prestanku radnog odnosa po ovom osnovu, a što tako donetu odluku čini nezakonitom, pa je kao takva pravilno i poništena, a usvojen zahtev za vraćanje tužilje na rad uz isplatu izostalih zarada, primenom člana 191. stav 1. i 2. Zakona o radu.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, a navodima u reviziji kojima se osporava ocena izvedenih dokaza, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno, primenom člana 407. stav 2. ZPP, pa ih Vrhovni kasacioni sud nije ni cenio.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić