Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3117/2019
25.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović advokat iz ... i VV, čiji je punomoćnik Miloš Stijelja advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1464/19 od 08.05.2019. godine, u sednici veća održanoj 25.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1464/19 od 08.05.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1464/19 od 08.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 539/18 od 07.02.2019. godine usvojen je tužbeni zahtev pa su obavezani tuženi da tužiocu za traženi period na ime troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora solidarno isplate iznose navedene u izreci presude sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom kao i iznose na ime obračunate zakonske zatezne kamate, te da mu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 47.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1464/19 od 08.05.2019. godine odbio kao neosnovane žalbe tuženih i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi BB je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a radi potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom je odlučeno o neisplaćenoj naknadi troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora u traženom periodu za koje je u postupku veštačenjem utvrđeno da saglasno članu 104. stav 1., 105. stav 1, 118.1 do 4, 120.1 i člana 158. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05..75/14) nisu isplaćivane tužiocu.
Citiranim odredbama zakona ja nesumnjivo utvrđeno pravo zaposlenih na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, što znači da je revident bio u obavezi da ih isplati. U ugovoru o radu tužioca je navedeno da ima pravo na naknadu troškova i drugih primanja u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom tuženih, koja činjenica nije sporna. Konkretizacija tih prava u smislu visine i načina isplate kod tuženih nije izvršena, pa se iz kolektivnog ugovora (odredbe člana 5. stav 1. i 61.) ne može zaključiti koji iznos predstavlja naknadu troškova ishrane i regresa.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili interesa radi ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse nije potrebno odlučivati, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 404. stav 1. ZPP.
Sa navedenog je odlučeno kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu je podneta 23.03.2018. godine, a pravnosnažna pobijena presuda je doneta 08.05.2019. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, primenom člana 403. stav 3. i 413. ZPP je odlučeno kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić