Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3409/22 od 16.03.2023. godine, stavom prvi izreke, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u stavu trećem i četvrtom izreke i u tim delovima predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u stavu prvom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana. Sledom navedenog, navodi revizije u vezi sa činjenicama ne uživaju značaj, imajući u vidu da je članom 407. stav 2. ZPP, izričito propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 15.10.2019. godine do 11.09.2021. godine. Na predlog tadašnjeg predsednika tuženog, Upravni odbor je dana 09.08.2019. godine jednoglasno doneo odluku da se formira Komisija za radne odnose sa zadatkom da raspiše konkurs za popunu upražnjenih radnih mesta u Udruženju, u skladu sa postojećom sistematizacijom i sprovede postupak ocene i ispunjavanja uslova po konkursu i predloži upravnom odboru prijem u radni odnos. Dana 10.09.2019 godine tuženi je raspisao konkurs za prijem u radni odnos na određeno vreme za poslove ... sa punim radnim vremenom, do 3 meseca, te je isti dostavio nadležnoj Nacionalnoj službi za zapošljavanje sa zahtevom da konkurs objavi na internet stranici. Tužilac se nakon raspisivanja javnog konkursa prijavio na isti. Komisija za radne odnose tuženog, u postupku ocene i ispunjavanja uslova po konkursu, konstatovala je da je prispeo samo jedan zahtev, i to zahtev tužioca, koji ispunjava sve predviđene uslove. Predložila je Upravnom odboru da se tužilac primi u radni odnos na poslovima ... . Tužilac je završio četvrti stepen srednje ... škole i peti stepen specijaliste lovstva u šumarskoj školi. Na drugoj redovnoj sednici Upravni odbor tuženog je, dana 03.10.2019. godine, jednoglasno doneo odluku da se tužilac primi u radni odnos na poslovima i radnim zadacima „... – službeno lice“. Dana 15.10.2019. godine tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog, tako što je zaključio Ugovor na određeno vreme u trajanju od tri meseca, do januara 2020. godine, kada je ponovo sa poslodavcem zaključio novi ugovor na određeno vreme na još tri meseca, a potom i 01.07.2020. godine, kada je zaključio novi ugovor na određeno vreme sa trajanjem do 01.10.2020. godine. U vreme trajanja ovog poslednjeg ugovora, dana 01.08.2020. godine, tužilac je sa tuženim Udruženjem bez saglasnosti Upravnog odbora zaključio novi ugovor o radu, ali na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, na istim poslovima. Predmetni ugovor je u ime tuženog Udruženja, kao poslodavca, zaključio tadašnji predsednik Udruženja BB, iako tome nije prethodila odgovarajuća odluka Upravnog odbora, niti je ona usledila kasnije. U međuvremenu, kod tuženog je došlo do promene rukovodstva, pa je 08.05.2021. godine na vanrednoj skupštini Udruženja na funkciju predsednika Udruženja i Upravnog odbora imenovan VV. Po preuzimanju mesta predsednika Udruženja, uvidom u raspoloživu dokumentaciju i nakon razgovora sa ostalim članovima udruženja, ustanovio je određeni broj nepravilnosti, a između ostalog, i zaključeni ugovor na neodređeno vreme od 01.08.2020. godine sa tužiocem bez odgovarajuće odluke Upravnog odbora. O tome je obavestio Upravni odbor koji je na sednici održanoj dana 27.05.2021. godine odlučio da poništi navedeni ugovor o radu zaključen sa tužiocem, te da istom ponudi zaključenje novog ugovora koji bi bio na određeno vreme, a u skladu sa konkursom po kojem je i primljen u radni odnos. Tužiocu je uručeno obaveštenje – ponuda za zaključenje Ugovora o radu na određeno vreme u trajanju od tri meseca. Tužilac je pristao i potpisao ugovor sa Udruženjem broj ../2021 od 11.06.2021. godine, sa trajanjem do 11.09.2021. godine.

Imajući u vidu ovakvo utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj Aneksa ugovora o radu na neodređeno vreme broj ../2020 od 01.08.2020. godine dat u formi obaveštenja o ponudi za zaključivanje novog ugovora o radu, kao i tako aneksiran Ugovor o radu na određeno vreme broj ../21 od 11.06.2021. godine, iz razloga što je predmetni ugovor o radu na neodređeno vreme zaključen bez sprovedenog postupka prijema u radni odnos na neodređeno vreme i bez saglasnosti i odluke Upravnog odbora tuženog, te je protivan zakonskim i podzakonskim aktima tuženog, sve u smislu člana 30. i 37. Zakona o radu i člana 23. i 43. Statuta tuženog. S tim u vezi neosnovan je i tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je navedenim ugovorom kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, jer predmetni ugovor ne proizvodi pravno dejstvo u situaciji kada na strani poslodavca – tuženog nije ni postojala volja za zaključenje ugovora na neodređeno vreme sa tužiocem. Protivtužbeni zahtev tuženog za utvrđenje ništavosti Ugovora o radu na neodređeno vreme od 01.08.2020. godine, odbačen je kao neblagovremen, iz razloga što je od dana zaključenja predmetnog ugovora do dana podnošenja protivtužbe protekao objektivni rok za utvrđenje ništavosti propisan članom 20. Zakona o udruženjima.

Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio u delu odluke o tužbenom zahtevu tužioca, dok je ukinuo u delu odluke o protivtužbenom zahtevu i troškovima postupka, sve u smislu člana 103. i 110. Zakona o obligacionim odnosima i člana 11. Zakona o radu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Neosnovano se revizijom ukazuje da se navedeni zaključak nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva tužioca zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 30. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05...95/18), propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu, da ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac i da se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu se zaključuje u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac. U ime i za račun poslodavca ugovor zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Odredbom člana 12. stav 1. Zakona o udruženjima („Službeni glasnik RS“, broj 51/09...44/18), propisano je da je Statut osnovni opšti akt udruženja.

Članom 23. stav 3. Statuta tuženog, propisano je da je zastupnik Udruženja dužan da se pridržava ovlašćenja određenih statutom i odlukom nadležnog organa udruženja. Članom 43. stav 3. tačka 20. navedenog Statuta, propisano je da Upravni odbor odlučuje o zasnivanju radnog odnosa, zaključenju i izmenama ugovora o radu, kao i otkazu zaposlenih.

Članom 103. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, broj 29/78...„Službeni glasnik RS“, broj 18/20), propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo (stav 1.).

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se zakonom, opštim kolektivnim ugovorom, posebnim kolektivnim ugovorom kod poslodavca, pravilnikom o radu i ugovorom o radu, koji imaju različitu pravnu snagu, pri čemu ugovor o radu kao pojedinačni akt mora biti u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca mora biti u saglasnosti i sa unutrašnjim normativnim aktima, poput statuta ili drugog opšteg akta poslodavca.

Kako je Statutom tuženog, kao osnovnim opštim aktom Udruženja, određeno da je Upravni odbor taj koji odlučuje o zasnivanju radnog odnosa, zaključenju i izmenama ugovora o radu, a da je zastupnik Udruženja dužan da se pridržava ovlašćenja određenih Statutom i odlukom nadležnog organa udruženja, to u konkretnom jasno proizlazi da ugovor na neodređeno vreme koji je tužilac sa zastupnikom tuženog zaključio bez odluke Upravnog odbora i bez prethodno sprovedenog postupka za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, nije u saglasnosti kako sa unutrašnjim normativnim aktima tuženog, kao poslodavca, tako ni sa odredbama Zakona o radu prema kojima u ime i račun poslodavca ugovor o radu može zaključiti nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Zbog navedenog, ugovor o radu na neodređeno vreme zaključen na ovakav način ne ispunjava uslove punovažnog osnova za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, što su pravilno i nižestepeni sudovi zaključili. S tim u vezi, bez uticaja na drugačiju odluku su revizijski navodi tužioca da predmetni ugovor o radu na neodređeno vreme ispunjava sve elemente iz člana 33. i 34. Zakona o radu. Sledom navedenog, razlozi za izmenu radnopravnog statusa tuženog bili su opravdani, te je tužilac zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme od 11.06.2021. godine, zapravo vraćen u radnopravni status koji je imao u skladu sa ugovorom o radu zaključenim po osnovu konkursa po kojem je i primljen u radni odnos. Imajući u vidu navedeno, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti ugovora na određeno vreme od 11.06.2021. godine i ponude za njegovo zaključenje, te su neosnovani revizijski navodi da isti predstavljaju zloupotrebu prava poslodavca u smislu člana 37. Zakona o radu. Neosnovani su i navodi revizije kojima se ukazuje da odluka Upravnog odbora o prijemu tužioca u radni odnos ne sadrži odluku o tome da se prima u radni odnos na određeno vreme, kod činjenice da odluka tuženog 10.09.2019 godine, kojom je raspisao konkurs za prijem u radni odnos, eksplicitno sadrži oznaku da se radi o radnom odnosu na određeno vreme i kao takva je dostavljena Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi objavljivanja.

Ovaj sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i ostale navode revizije, ali je ocenio da su neosnovani, jer suštinski predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković