Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je u odnosu na rešenje od 10.07.2018. godine predloženo da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

U pogledu dela revizije kojim se pobija pravilnost rešenja od 10.04.2018. godine, kojim je konstatovano povlačenje tužbe, revizija tužioca je dozvoljena na osnovu člana 441. ZPP.

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, a u konkretnom slučaju, tužilac tužbom traži poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, tako da se radi o parnici iz radnog odnosa, u vezi prestanka radnog odnosa.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana u delu kojim je potvrđeno rešenje kojim se tužba smatra povučenom.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na ročištu za glavnu raspravu održanom dana 22.01.2018. godine, bili su prisutni punomoćnici parničnih stranaka, a tužioca je zastupao advokat Đorđe Stefanović, po zameničkom punomoćju za advokata Aleksandra Radivojevića. Na navedenom ročištu konstatovano je da se sledeće ročište za glavnu raspravu zakazuje za 10.04.2018. godine u 10.30 časova, što je punomoćnicima parničnih stranaka saopšteno umesto poziva, uz upozorenje na posledice nedolaska. Na ročište od 10.04.2018. godine nije pristupio punomoćnik tužioca, a tuženi je odbio da se upusti u raspravljanje i predložio da se donese rešenje kojim se tužba smatra povučenom saglasno odredbi člana 311. stav 2 ZPP-a.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilna je odluka nižestepenih sudova zasnovana na zaključku da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za donošenje rešenja o povlačenju tužbe u ovoj pravnoj stvari.

Odredbom člana 311. stav 2. ZPP, propisano je da ako sa ročišta neopravdano izostanu tužilac i tuženi ili odbiju da raspravljaju, tužba se smatra povučenom.

Na ročište zakazano za 10.04.2018. godine, u svojstvu punomoćnika tužioca trebalo je da pristupi advokatski pripravnik BB. Iz lekarskog izveštaja Opšte bolnice u Valjevu od 07.04.2018. godine, proizlazi da se u subotu, 07.04.2018. godine, BB obratio lekaru specijalisti, radi zdravstvenih tegoba. Tri dana nakon toga, sa ročišta zakazanog za 10.04.2018. godine, advokatski pripravnik BB je neopravdano izostao, pri čemu je propustio da o eventualnoj sprečenosti za pristup na ročište obavesti punomoćnika tužioca advokata Aleksandra Radivojevića, niti je uputio telegram kojim obaveštava sud da nije u mogućnosti da pristupi na ročište navedenog datuma, a iz lekarskog uverenja od 07.04.2018. godine proizlazi da se radi o bolesti koja je kvalifikovana kao hiperemija ždrela (crvenilo ždrela) koja ga je sprečavala da komunicira sa drugim licima i sudom.

Imajući u vidu da je punomoćnik tužioca bio uredno obavešten o danu i času održavanja ročišta za glavnu raspravu, sa kojeg je neopravdano izostao, kao i da su tužioca u postupku zastupali: advokat po osnovnom punomoćju Aleksandar Radivojević, potom advokat po zameničkom punomoćju i njegov pripravnik, te da je postojala realna mogućnost da se obezbedi prisistvo punomoćnika na zakazanom ročištu, proizlazi da je neosnovana revizija tužioca u delu kojim se pobija rešenje o povlačenju tužbe od 10.04.2018. godine.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca u delu koji se odnosi na rešenje P 593/15 od 10.07.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Nakon što je doneto rešenje da se tužba smatra povučenom od 10.04.2018. godine, tužilac je preko punomoćnika dana 16.04.2018. godine podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji je odbijen kao neosnovan, uz obrazloženje da u konkretnom slučaju nije bilo opravdanog razloga za izostanak punomoćnika tužioca sa zakazanog ročišta jer iz lekarskog izveštaja od 07.04.2018. godine Opšte bolnice u Valjevu, proizlazi da je BB pregledan od strane lekara specijaliste dana 07.04.2018. godine, odnosno tri dana pre zakazanog ročišta, kojom prilikom je konstatovano da se radi o bolesti koja je kvalifikovana kao hiperemija ždrela (crvenilo ždrela), tako da se iz predmetnog lekarskog uverenja, ne može zaključiti da se radi o pogoršanju njegovog zdravstvenog stanja, koje je sprečilo BB, advokatskog pripravnika da pristupi na zakazano ročište.

Odlučujući u smislu navedene zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o posebnoj reviziji, jer se revizijom ne ukazuje na potrebu razmotranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Sama činjenica na koju revident ukazuje da je u konkretnom slučaju pogrešno primenjeno materijalno pravo bez ispunjenosti ostalih uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji ne može činiti reviziju tužioca dozvoljenom, u smislu člana 404. ZPP.

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužioca u delu koji se odnosi na rešenje P 593/15 od 10.07.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 420. stav 1. i 6. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca u delu koji se odnosi na rešenje o vraćanju u pređašnje stanje, nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. U postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (stav 6.).

Prema odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.) osim iz člana 404. ovog zakona.

U konkretnom slučaju, nedozvoljena je revizija tužioca u delu koji se odnosi na rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 593/15 od 10.07.2018. godine, s obzirom da se radi o rešenju kojim je odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, a revizija protiv ovakvog rešenja se ne može izjaviti, zato što se pobijanim rešenjem postupak pravnosnažno ne završava.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić