.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3121/2022
12.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5053/21 od 16.12.2021. godine, u sednici veća održanoj 12.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5053/21 od 16.12.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5053/21 od 16.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5053/21 od 16.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2917/19 od 19.05.2021. godine, u stavu prvom, drugom i trećem izreke, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu, na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate za period od avgusta 2016. godine zaključno sa avgustom 2019. godine, isplati novčane iznose navedne u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom, te da za tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima i ustanovama. Stavom drugim izreke drugostepene presude, žalba je odbačena u odnosu na stav četvrti izreke prvostepene presude, a stavom trećim je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge za primenu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ni potreba novog tumačenja prava. O pravu tužioca na naknadu štete u visini razlike između isplaćene plate (koju je tužena u utuženom periodu isplaćivala tužiocu po pravnosnožnom i konačnom rešenju od 29.04.2008. godine, iako nije bio radno angažovan) i plate koja bi tužiocu pripala po Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama i pravu na uplatu doprinosa, odlučeno je u skladu sa sudskom praksom u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom osnovom, a revident uz reviziju nije priložio drugačije pravnosnažne odluke koje bi ukazivale na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili potrebu za novim tumačenjem prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Tužba je podneta 23.08.2019. godine radi isplate razlike plate, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 993.932,33 dinara.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
