Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa odredbom člana 231. ZPP, obzirom da je pravilo o teretu dokazivanja u sprovedenom postupku pravilno primenjeno. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju tuženi ukazuje u reviziji ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije saglasno odredbi člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu dana 05.07.2002. godine na radnom mestu pomoćni radnik vulkanizer sa II stepenom stručne sreme u Pogonu održavanja motornih vozila. Aneksom broj 3 od 20.07.2006. godine tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu automehaničar u Pogonu održavanja motornih vozila sa III stepenom stručne spreme. Dana 24.06.2015. godine tužilac je sa tuženom zaključio aneks ugovora o radu broj 5. prema kome je raspoređen na poslove poslovođa-vulkanizer u Pogonu održavanja motornih vozila sa III stepenom stručne spreme. Dana 24.05.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu od 01.07.2002. godine sa svim pripadajućim aneksima, zato što je poslodavcu, ovde tuženom, dostavio diplomu o stečenom obrazovanju u trajanju od tri godine-obrazovni profil auto-mehaničar koja nije verodostojna isprava, a na osnovu koje je počev od 01.08.2006. godine Aneksom ugovora o radu broj 3. raspoređen na poslove za koje je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova predviđen III stepen stručne spreme, čime je učinio povredu radne obaveze utvrđene članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, u vezi sa članom 14. stav 1. alineja 9. Ugovora o radu, kao i povredu radne discipline utvrđene 179. stav 3. tačka 6. i 8. Zakona o radu. Prethodno je tužiocu upućeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dana 09.05.2017. godine, koje je on primio dana 10.05.2017. godine. Na osnovu odluke direktora tuženog iz decembra 2016. godine da se proveri verodostojnost diploma svih zaposlenih u preduzeću, Tehnička škola „GSP“ iz Beograda je izvršila proveru verodnostojnosti diplome tužioca pa je dopisom od 22.03.2017. godine obavestila tuženog da diploma broja matične knjige .. za školsku 2004/05 od 27.06.2005. godine nije u evidenciji te škole pod navedenim brojem i sa navedenim delovodnim brojem, za zanimanje auto-mehaničar, te da taj dokument nije izdala škola.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku za koje su dali dovoljno razloga koje prihvata i Vrhovi kasacioni sud.

Suprotno navodima revizije, tuženi nije prekludiran da otkaže ugovor o radu tužiocu primenom člana 184. Zakona o radu i člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. istog zakona, kojim odredbama je propisan rok u kome poslodavac može dati zaposlenom otkaz (6 meseci od dana saznanja, odnosno godinu dana od nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza). Nižestepeni sudovi su ocenili da se u konkretnom slučaju radi o produženoj povredi radne obaveze, jer je tužilac predao poslodavcu fotokopiju diplome na osnovu koje je počev od 01.08.2006. godine aneksom ugovora o radu broj 3 raspoređen na poslove za koje je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova predviđen III stepen stručne spreme, koja ne odgovara podacima iz knjiga izdatih diploma Tehničke škole „GSP“, te je na taj način tuženog doveo u zabludu i održavao u zabludi o svojoj stručnoj spremi u čitavom periodu rada sa III stepenom stručne spreme i vršio povredu radne obaveze prema poslodavcu. Vrhovi kasacioni sud smatra da su sudovi pravilno zaključili da zastarelost otkaznog razloga nije nastupila, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju reč o produženoj radnji izvršenja povrede radne obaveze koja je trajala i u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, jer u takvom slučaju zastarelost počinje da teče od poslednje radnje u nizu povrede radne obaveze. S obzirom da je tuženi za povredu radne obaveze saznao iz dopisa Tehničke škole „GSP“ od 22.03.2017. godine, a rešenje o otkazu ugovora o radu doneo je dana 24.05.2017. godine, to nisu protekli rokovi iz navedene zakonske odredbe u kojima je tuženi trebao da donese pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu.

Neosnovani su navodi revizije u kojima se ukazuje da sudovi nisu na pouzdan način utvrdili da je sporna diploma falsifikat. Naime, iz dopisa Tehničke škole „GSP“ od 2.03.2017. godine jasno proizilazi da diploma na ime tužioca pod brojem .. za školsku 2004/05 od 27.06.2005. godine koju je tužilac dostavio tuženom nije izdata od strane navedene škole, odnosno da podaci iz fotokopije diplome ne odgovaraju podacima iz knjige izdatih diploma i da imenovani nije završio Tehničku školu „GSP“, što je i prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda dovoljno za zaključak da je sporna diploma, odnosno fotokopija te diplome falsifikovana. Prema tome, tuženi jeste dokazao ovu činjenicu, a na tužiocu je bio teret dokazivanja da dokaže suprotno, odnosno da je na validan način stekao diplomu za obrazovni profil auto-mehaničar u Tehničkoj školi „GSP“ iz Beograda. Međutim, tužilac u toku postupka nije dokazao, niti predlagao dokaze na te okolnosti.

Takođe su neosnovani navodi u reviziji tužioca da ne može da se primeni Zakon o radu koji je važio 2002. godine, kada je tužilac zasnovao radni odnos sa nespornim II stepenom stručne spreme, već jedino zakon koji je važio 2017. godine kada je tužiocu otkazan ugovor o radu. Naime, sud je upravo primenio odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/2005... 75/14) u vezi člana 14. stav 1. alineje 9. Ugovora o radu i člana 179. stav 3. tačka 6. istog zakona, odnosno, tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu pozivajući se na odredbu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, u vezi sa članom 14. stav 1. alineja 9. Ugovora o radu (ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom odnosno ugovorom o radu), kao i odredbu člana 179. stav 3. tačka 6. i tačka 8. Zakona o radu (ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa, odnosno ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca). U konkretnom slučaju tužilac je učinio povredu radne obaveze, odnosno nepoštavanje radne discipline zbog koje mu je mogao biti otkazan ugovor o radu, a osporeno rešenje je doneto u zakonom propisanoj proceduri i rokovima iz člana 184. Zakona o radu, suprotno revizijskim navodima.

Zahtev za naknadu troškova odgovora na reviziju koji je dostavio tuženi su odbijeni, obzirom da nisu bili nužni, saglasno odredbi člana 165. ZPP.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić