.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3122/2021
09.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Jandrić Vilovski, advokat iz ..., protiv tuženog „Inter Safe Business“ DOO, Beograd, čiji je punomoćnik Milan Ivošević, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1091/21 od 14.06.2021. godine, u sednici održanoj 09.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1091/21 od 14.06.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1126/2019 od 25.02.2021. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor mesne nenadležnosti suda. Stavovima drugim i trećim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupno 1.100.000,00 dinara i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova 200.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 300.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti 525.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog naruženosti 75.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.02.2021. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: preko dosuđenih 200.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova pa do traženih 500.000,00 dinara, preko dosuđenih 300.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha pa do traženih 500.000,00 dinara, preko dosuđenih 525.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti pa do traženih 800.000,00 dinara i preko dosuđenih 75.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog naruženosti pa do traženih 200.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate. Stavom petim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka od 206.175,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate. Stavom šestim izreke odbijen je zahtev u delu kojim je tužilac tražio isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos na ime parničnih troškova, za period od presuđenja pa do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1091/21 od 14.06.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba, radi naknade nematerijalne štete podneta je 15.08.2019. godine. Vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija je 900.000,00 dinara.
U konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to ni revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, zbog čega je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
