Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom, suprotno navodima revizije, nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom da je drugostepeni sud izvedene dokaze ocenio svaki za sebe i sve zajedno, ceneći njihovu pojedinačnu uverljivost i logičnost, te je ocenio i logičnost njihove međusobne veze u okviru utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena na poslovima referenta za ... u Sektoru ... u Odeljenju ... . Rešenjem direktora tuženog broj .. od 30.06.2016. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu usled donošenja novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, dana 20.06.2016. godine, što je imalo za posledicu ukidanje pojedinih radnih mesta, odnosno smanjenje broja izvršilaca. Na tužiljinom radnom mestu je smanjen broj izvršilaca sa 2 na 1 i to tako što je tuženi sproveo ocenjivanje zaposlenih, a osnovni kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih bili su rezultati rada koji su utvrđeni u skladu sa elementima sadržanim u Kolektivnom ugovoru i to: kvalitet obavljenog posla, samostalnost u radu i inovacije, efikasnost rada, odnos prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada. Tužilja je ocenjena manjom ocenom od koleginice koja obavlja isti posao, s tim što su obe po kvalitetu rada ocenjene istom ocenom, ali je koleginica bolje ocenjena po kriterijumu angažovanja i sposobnosti usvajanja promena i učestvovanja u komunikaciji sa grupom. Tužilja nije ocenjena na osnovu podataka njenog neposrednog rukovodioca, već na osnovu ocene svedoka BB, rukovodioca ..., iz čijeg iskaza proizlazi da nije ni pribavila podatke o radu tužilje, niti je sa njom obavila razgovor, a njena ocena bila je presudna za odluku Komisije koja je odlučivala o otkazima i koja nije samostalno obavljala ocenjivanje radnika, već je prihvatala predloge njihovih rukovodilaca. Tuženi je tvrdio da je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta objavljen na oglasnoj tabli 20.06.2016. godine, pri tome čineći nespornim da o tome ne postoje pismeni dokazi, dok je tužilja tvrdila suprotno. U drugostepenom postupku saslušan je kurir tuženog VV, koji je između ostalog dužan i da akte tuženog ističe na oglasne table, kojih kod tuženog ima pet. Svedok je tvrdio da mu je koleginica, zaposlena u ljudskim resursima, dala tri dokumenta od kojih je jedan bio sistematizacija radnih mesta, a druga dva se ne seća, da u delovodnu knjigu nije unosio bilo kakve podatke o tim dokumentima i okačio ih je na oglasnu tablu. Tuženi se u osporenom rešenju o otkazu nije pozvao na odredbe Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. U članu 26. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 20.06.2016. godine, navedeno je da Pravilnik stupa na snagu danom donošenja i da danom njegovog donošenja prestaju da važe svi akti koji se odnose na sistematizaciju radnih mesta koja nisu u skladu sa tim Pravilnikom.

Drugostepeni sud je, s obzirom da prema nespornim navodima tuženog ne postoji pisani dokaz ni o tome kada je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta istaknut na oglasnu tablu niti kada je sa nje skinut, kao jedini dokaz na ovu okolnost cenio iskaz svedoka VV, te ocenio da iz njegovog iskaza ne proizlazi da je Pravilnik bio istaknut pre donošenja spornog rešenja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, u situaciji kada tuženi nije dokazao kada je Pravilnik istaknut, odnosno skinut sa oglasne table, kao i okolnost da se tuženi u spornom rešenju nije pozvao na odredbe Pravilnika, što dovodi u sumnju da je on uopšte bio na snazi u vreme donošenja rešenja o otkazu za tužilju, drugostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio. Drugostepeni sud je ocenio da sporno rešenje nije doneto u skladu sa odredbama člana 179. stav 5. tačka 1. i 185. stav 1. Zakona o radu, s obzirom da se tuženi u rešenju o otkazu ugovora o radu za tužilju nije pozvao na odredbe Pravilnika o sistematizaciji poslova koji je donet 20.06.2016. godine, neposredno pred otkaz, niti je dokazao da je isti objavio, kako bi stupio na pravnu snagu danom donošenja u smislu odredbe člana 26. tog Pravilnika i kako bi zaposleni bili upoznati sa njegovom sadržinom. Drugostepeni sud je pravilno ocenio da je tuženi bio dužan da objavi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova na osnovu odredbe člana 196. stav 1. Ustava Republike, s obzirom da je to opšti akt, a opšti akt se objavljuju pre stupanja na snagu i u smislu stava 4. istog člana, stupaju na snagu najranije 8 dana od dana objavljivanja, a ranije samo ako za to postoje opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja. Takvo stanovište u potpunosti prihvata i Vrhovni sud, kao i stanovište drugostepenog suda da ukoliko poslodavac ne objavi Pravilnik o sistematizaciji, on ne može stupiti na pravnu snagu i obavezivati bilo kog zaposlenog. Kako tuženi nije u potpunosti sproveo propisanu proceduru to je rešenje o otkazu tužilji od 30.06.2016. godine, nezakonito.

Neosnovano se navodima revizije ukazuje da je drugostepeni sud, koji je pobijanu presudu doneo na osnovu otvorene rasprave, pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, s obzirom da su tokom nižestepenih postupaka izvedeni svi dokazi bitni za donošenje odluke u ovom sporu, te da je drugostepeni sud, kako je već obrazloženo, pravilno ocenio iskaz svedoka koga je saslušao, sam za sebe kao i u sklopu ostalih izvedenih dokaza, te pravilno utvrdio da pre donošenja spornog rešenja o otkazu, tuženi nije objavio Pravilnik koji je bio osnov za otkaz.

Cenjeni su navodi revizije da je u predmetima Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1426/20 od 05.11.2020. godine i Gž1 2289/20 od 05.11.2020. godine, u kojima su vođeni sporovi protiv tuženog „Jelen Do“ d.o.o. po tužbama radnika koji su takođe dobili otkaz na osnovu Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta od 20.06.2016. godine, na drugačiji način utvrđeno činjenično stanje, odnosno utvrđeno da je taj Pravilnik objavljen na oglasnoj tabli onog dana kada je i donet – 20.06.2016. godine, ali ovi navodi nisu osnovani. Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1426/20 od 05.11.2020. godine, kojom je potvrđena prvostepena presuda, kojom je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu .. od 30.06.2016. godine, proizlazi da okolnost objavljivanja Pravilnika na oglasnoj tabli nije ni bila predmet posebnog utvrđivanja, dok je presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2289/20 kojom je potvrđena prvostepena presuda kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu .. od 30.06.2016. godine, rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 657/2021 od 01.12.2022. godine, ukinuta zajedno sa prvostepenom presudom, te ni ta presuda ne može poslužiti kao dokaz o različitom postupanju suda u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Pravilna je i odluka o troškovima spora iz stava trećeg izreke pobijane presude, jer je doneta pravilnom primenom odredaba članova 151. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, uz pravilan obračun po Advokatskoj tarifi i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković