Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Snežana Stanić, advokat iz ..., protiv tuženog BB DOO sa sedištem u ..., koga zastupa Milorad Tešić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 261/2017 od 18.09.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 31.10.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 261/2017 od 18.09.2017. godine i Osnovnog suda u Nišu P1 broj 323/16 od 22.09.2016. godine, u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 broj 323/16 od 22.09.2016. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 31.07.2014. godine. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa isplati iznos od četiri zarade koju bi tužilja ostvarila u junu mesecu 2014. godine, kao mesecu koji je prethodio mesecu u kome je tužilji prestao radni odnos. Trećim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužene kojim je tražila da se tuženi obaveže da je vrati na rad i prizna joj sva prava na osnovu rada. Četvrtim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 broj 261/2017 od 18.09.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 broj 323/16 od 22.09.2016. godine u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu reviziju u okviru ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“,br.72/11...87/18), i utvrdio da je revizija osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pravnosnažne presude, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog i obavljala poslove i radne zadatke ... . Dana 31.07.2014. godine, rešenjem broj .. tužilji je otkazan ugovor o radu zbog povrede iz člana 48. stav 1. tačka 4. i člana 55. Pravilnika o radu, a naročito nedolaska na rad bez opravdanih razloga, u dužem vremenskom periodu. Tužilja u periodu od 27.02.2014. godine pa do dana donošenja rešenja nije dolazila na posao. Dana 27.03.2014. godine tuženi je doneo odluku o privremenom udaljenju tužilje sa posla zaključno sa 04.04.2014. godine, jer je neopravdano izostala sa posla od 27, 28.02. i 01.03.2014. godine, i svoj izostanak nije opravdala. Tužilja se upoznala sa sadržinom navedene odluke, ali je odbila da primi isto i potpiše prijem, o čemu je tuženi sačinio službenu belešku i dana 28.03.2014. godine navedena odluka je istaknuta na oglasnu tablu. Tužilja se nakon 04.04.2014. godine nije javila na posao. Odredbom člana 48. stav 1. tačka 4. Pravilnika o radu tuženog predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, tj. ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, a odredbom člana 53. propisano je da povredu radne discipline i ponašanja usled koga zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca, u smislu člana 48. stav 1. tačka 4. predstavlja ne dolazak na posao duže od dva radna dana uzastopno, iz neopravdanih razloga ili više od pet dana, sa prekidima, u toku kalendarske godine. Pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, tužilji nije uručeno upozorenje shodno članu 180. Zakona o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilji otkazan ugovor o radu rešenjem od 31.07.2014. godine, u vreme kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.75/14) od 21.07.2014. godine, koji u odredbi člana 191. stav 7. propisuje da ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama Zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada, po slobodnoj proceni. U stavu 8. istog člana propisano je da se pod zaradom iz stava 7. ovog člana smatra zarada koju je zaposleni ostvarivao u mesecu koji prethodi mesecu u kome je prestao radni odnos.

Zaključak nižestepenih sudova ne može se prihvatiti kao pravilan jer u radnom pravu, našta se revizijom osnovano ukazuje važi načelo da se na disciplinsku odgovornost primenjuje onaj zakon koji je važio u vreme izvršenja povrede radne obaveze i radne discipline.

Stoga je na sporni odnos stranaka, trebalo primeniti Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/2005), koji je bio na snazi do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.75/14), a kao pravne posledice izostanka upozorenja i nepoštovanja procedure prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu definiše na bitno drugačiji način.

Ovakvo pravno stanovište izloženo je u Odluci Vrhovnog kasacionog suda Rev2 broj 603/2015 od 25.11.2015. godine u pogledu primene Zakona koji je važio u vreme izvršenja povrede radne obaveze ili radne discipline.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP, doneo odluku kao u izreci rešenja.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić