U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veselin Kićović, advokat iz ..., protiv tužene Vazduhoplovne akademije sa sedištem u Beogradu, pravnog sledbenika Vazduhoplovno tehničke škole, čiji je punomoćnik Vladimir Miljević, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosi i poništaja odluka, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1262/16 od 13.03.2018. godine, u sednici održanoj 29.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1262/16 od 13.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3681/13 od 04.06.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 3681/13 od 18.02.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništavo rešenje tužene br. ... od 03.07.2003. godine, kojim je odbijen prigovor tužioca izjavljen na prvostepenu odluku. Stavom drugim izreke, odbačena je, kao nedozvoljena tužba u delu u kome je tražen poništaj rešenja broj ... od 24.06.2003. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da ga vrat na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 509.250,00 dinara, dok je zahtev za 184.500,00 dinara odbijen, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1262/16 od 13.03.2018. godine, donetom nakon održane rasprave, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, usvojen je zahtev tužioca i poništeno rešenje tužene br. ... od 24.06.2003. godine u stavu prvom, alineji 2, 3, 4 i 5, stavu trećem i četvrtom izreke. Stavom trećim izreke, usvojen je zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužioca vrati na rad. Stavom četvrtim izreke, usvojen je zahtev tužioca i utvrđeno da je ništavo rešenje tužene br. ... od 03.07.2003. godine u delu kojim je odbijen prgovor tužioca na rešenje direktora škole br. ... od 24.06.2003. godine, za načinjene teže povrede radne obaveze, za koje mu je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca za utvrđenje da je ništavo rešenje tužene br. ... od 03.07.2003. godine u preostalom delu izreke. Stavom šestim izreke, odbačena je tužba u delu za poništaj u odnosu na stav prvi izreke, alineja 1. rešenja tužene br. ... od 24.06.2003. godine, kao nedozvoljena. Stavom sedmim izreke, odbačena je tužba u delu za raspored na poslove koji odgovaraju tužiočevoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, kao nedozvoljena. Stavom osmim izreke, odbačena je žalba tužioca u delu u kome je za iznos od 184.500,00 dinara zahtev tužene za naknadu troškova postupka odbijen, kao neosnovan. Stavom devetim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka plati 524.250,00 dinara. Stavom desetim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka plati 163.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom jedanaestim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužene da se obaveže tužilac da joj naknadi troškove prvostepenog i troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme, na poslovima profesora ... . Sporna rešenja tužene, rešenje br. ... od 24.06.2003. godine i rešenje br. ... od 03.07.2003. godine doneo je direktor tada Tehničke škole „Petar Drapšin“. Rešenjem tužene br. .. od 24.06.2003. godine, tužiocu je za učinjenu lakšu povredu radne obaveze izrečena disciplinska mera novčane kazne u visini od 20% od iznosa plate za juni mesec 2003. godine, saglasno članu 58. stav 2. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, zbog neblagovremenog dolaska na posao 21.01.2003. godine, iako je po nalogu pomoćnika direktora bio obavezan da održi 1 i 2 čas, što nije učinio - član 58. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Istim rešenjem tužiocu je za učinjene teže povrede radne obaveze izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa - član 59. stav 2. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, i to za pet težih povreda radne obaveze: odbijanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen i naloga direktora da 24.02.2003. godine održi 5 čas u odeljenju .../..., koji je bio predviđen po redovnom rasporedu časova - član 59. stav 1. tačka 1. i 8. Zakona o radnim odnosima u državnim organima; upisivanje u Knjigu evidencije o obrazovno vaspitnom radu odeljenja .../... da je održan 5 čas nastave 24.02.2003. godine, iako čas nije održan - član 59. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima; upisivanje u Knjigu evidencije o obrazovno vaspitnom radu odeljenja .../..., da je održan 2 čas nastave 26.02.2003. godine, iako čas nije održan - član 59. stav 1. tačka 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima; nedostojno, uvredljivo i neprimereno ponašanje prema direktorki škole 27.02.2003. godine, kada joj se u prisustvu dva člana sindikata škole obratio rečima: „da je narkomanka, da je đacima pričala da puši travu i da je spreman da oboje idu na testiranje - ona na drogu, on na alkohol“ - član 59. stav 1. tačka 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Rešenjem tužene br. ... od 03.07.2003. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor tužioca podnet 02.07.2003. godine, na rešenje direktora Tehničke škole „Petar Drapšin“ br. ... od 24.06.2003. godine i potvrđeno rešenje direktora Tehničke škole „Petar Drapšin“ u Beogradu br. ... od 24.06.2003. godine, dok je stavom drugim izreke odlučeno da se za načinjenu lakšu povredu radne obaveze izriče disciplinska mera novčane kazne u visini od 20% od iznosa plate, koja će biti isplaćena za juni mesec 2003. godine, a za načinjene teže povrede radnih obaveza tužiocu je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Praksa tužene je da učenici ne gube časove, zbog njihove bezbednosti i da se nađe zamena za profesora koji ne može da održi čas, zbog čega je zamenica direktorke tužene u ponedeljak obavestila tužioca da sutradan, u utorak, 21.01.2003. godine treba da zameni koleginicu 1 i 2 čas, da je tužilac pristao na zamenu, jer je za njegove časove, 6 i 7 čas, planirao pismeni zadatak i da su se dogovorili da on to pomeri za 1 i 2 čas, međutim tužilac nije održao 1 i 2 čas, pravdajući se da nije mogao da stigne na te časove, zbog stomačnih problema. Direktorka tužene škole je 24.02.2003. godine, na odmoru, pre 3 ili 4 časa dala nalog pedagogu tužene da obavesti tužioca da treba da održi 4 čas, jer profesor po redovnom rasporedu nije mogao da održi taj čas i jer je tužilac predavao u tom odeljenju i imao pauzu, zbog čega je nađeno je rešenje da on treba da održi taj čas, međutim, tužilac je održao 4 čas i pedagogu ispred zbornice saopštio da neće održati 5 čas, jer je odradio svoje, a što je saopštio i učenicima i pustio ih da izađu iz škole.

Prvostepeni sud je odbio, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništavo sporno rešenje tužene br. ... od 03.07.2003. godine, smatrajući da je doneto od strane nadležnog organa tužene, direktora tužene, primenom člana 2. i 176. Zakona o radu iz 2001. godine, člana 89. i 90. Zakona o srednjoj školi i Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Prvostepeni sud je odbacio, kao nedozvoljenu tužbu u delu u kome je tužilac tražio poništaj rešenja tužene broj ... od 24.06.2003. godine, sa obrazloženjem da kako je tužilac tužbom tražio samo poništaj rešenja direktora tužene br. ... od 24.06.2003. godine, ali ne i rešenja direktora tužene br. ... od 03.07.2003. godine, i kako predmet sudske zaštite može biti samo konačna odluka poslodavca, odnosno odluka doneta povodom prigovora zaposlenog, dok odluka prvostepenog organa može biti predmet sudske zaštite samo u slučaju ako je protiv nje podnet prigovor o kome drugostepeni organ nije odlučio, da je stoga tužba nedozvoljena. Kod zauzetog stava, prvostepeni sud se nije bavio okolnostima da li je tužilac učinio lakše i teže povrede radne obaveze, a odbio je, kao neosnovan i zahtev tužioca za vraćanje na rad na poslove prema njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, sa obrazloženjem da samo nezakonita odluka ima za posledicu reintegraciju, odnosno vraćanje na rad tužioca.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je utvrdio da je ništavo rešenje tužene br. ... od 03.07.2003. godine u delu kojim je odbijen prigovor tužioca na rešenje direktora škole br. ... od 24.06.2003. godine za počinjene teže povrede radne obaveze, za koje mu je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa, poništio rešenje tužene br. ... od 24.06.2003. godine u stavu prvom, alineja 2, 3, 4 i 5 i stavu trećem i četvrtom izreke, i obavezao tuženu da tužioca vrati na rad.

U sporu iz radnog odnosa zakonitost rešenja ceni se sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

U vreme izvršenja povreda radne obaveze primenjivao se Zakon o radu objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 70/2001 i 73/2001, kojim zakonom nije bio propisan disciplinski postupak. Kao poseban zakon primenjivao se Zakon o srednjoj školi ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93-dr. zakon, 67/93-dr. zakon, 48/94-dr.zakon, 24/96, 23/02, 25/03-ispravka, 62/03-dr. zakon, 64/03-dr. zakon ispravka), kojim takođe nije bio propisan disciplinski postupak, a kojim zakonom je bilo propisano da direktor rukovodi radom škole, da je školski odbor organ upravljanja u školi, a članom 90. nadležnost školskog odbora, kojim članom nije bila propisana nadležnost školskog odbora kao drugostepenog organa. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, broj 62/03), koji je stupio na snagu 25.06.2003. godine i koji se primenjivao u vreme donošenja odluke o prigovoru tužioca na prvostepeno rešenje, članom 52. stavom 2. bilo je propisano da je organ upravljanja u školi školski odbor. Članom 129. istog zakona bilo je propisano da direktor ustanove pokreće, vodi, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog, u skladu sa zakonom. Članom 133. stavom 1. istog zakona, bilo je propisano da na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke, odnosno rešenja, stavom 2. da je organ upravljanja dužan da odluči po prigovoru u roku od 15 dana, dok je stavom 3. bilo propisano da ako nadležni organ ne odluči po prigovoru u utvrđenom roku ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana. Iz navedenog sledi da je napred navedenim zakonima bila propisana nadležnost organa koji odlučuje o pravima, obavezama i zaposlenih u srednjim školama.

S obzirom da napred navedenim zakonima nije bio propisan disciplinski postupak, to se u ovom slučaju, a u vezi vođenja disciplinskog postupka ima primeniti Zakon o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, broj 48/91, 39/02). Članom 2. stavom 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima bilo je propisano da o pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom zaposlenih i postavljenih odnosno izabranih lica u državnom organu odlučuje funkcioner koji rukovodi državnim organom, ako ovim zakonom nije drukčije utvrđeno. Članom 59. istog zakona bile su propisane teže povrede radnih obaveza. Članom 62v stavom 1. istog zakona bilo je propisano da pokretanje i vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana izvršene povrede. Članom 71. stavom 6. istog zakona bilo je propisano da ako funkcioner u utvrđenom roku ne odluči o podnetom prigovoru ili ako zaposleni odnosno postavljeno lice nije zadovoljno odlukom funkcionera povodom podnetog prigovora, da se zaposleni, odnosno postavljeno lice može obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Sporna rešenja tužene, prvostepeno rešenje br. ... od 24.06.2003. godine i drugostepeno rešenje br. ... od 03.07.2003. godine, doneo je direktor tužene, sa kojih razloga je pravilan zaključak drugostepenog suda da je drugostepeno rešenje tužene br. ... od 03.07.2003. godine doneto od strane nenadležnog organa, s`obzirom da je navedeno rešenje doneo direktor tužene, a ne školski odbor tužene, što je suprotno odredbi člana 133. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i da je stoga drugostepeno rešenje tužene br. ...od 03.07.2003. godine ništavo na osnovu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima u delu kojim je odbijen prigovor tužioca na prvostepeno rešenje direktora tužene br. ... od 24.06.2003. godine, koji se odnosi na teže povrede radne obaveze. Naime, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji se primenjivao u vreme donošenja odluke o prigovoru tužioca, a koji se ima primeniti u ovom slučaju, imajući u vidu da istim nije bilo propisano koji se zakon primenjuje u slučaju započetih disciplinskih postupaka, bilo je propisano da zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, pa kako je organ upravljana bio školski odbor tužene, to sledi da je o prigovoru tužioca na prvostepeno rešenje odlučivao organ koji nije bio nadležan da odlučuje o prigovoru tužioca, sa kojih razloga je drugostepeno rešenje tužene br. ... od 03.07.2003. godine ništavo, i sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužba blagovremena, budući da je tužilac protiv prvostepenog rešenja tužene od 24.06.2003. godine izjavio prigovor 02.07.2003. godine, da u roku od 15 dana nadležni organ upravljanja tužene, školski odbor nije doneo odluku o prigovoru tužioca i da je tužilac tužbu za poništaj prvostepenog rešenja podneo 15.07.2003. godine, iz čega sledi da je tužilac blagovremeno podneo tužbu, s`obzirom da je poslednji dan roka za podnošenje tužbe bio 31.07.2003. godine.

Zakon o srednjim školama, kao ni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne sadrži pravila o zastarelosti vođenja disciplinskog postupka, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da se u ovom slučaju primenjuje odredba člana 62v stav 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, kojim je bilo propisano da pokretanje i vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana izvršene povrede. Kod utvrđenog da su teže povrede radne obaveze, koje su tužiocu stavljene na teret, izvršene 24, 26. i 27. februara 2003. godine, da se radi o dvostepenom postupku i da drugostepena odluka u odnosu na učinjene teže povrede radne obaveze nije doneta od strane školskog odbora, odnosno da je utvrđena ništavost rešenja tužene br. ... od 03.07.2003. godine, to sledi, s obzirom da se radi o dvostepenom postupku, da disciplinski postupak protiv tužioca nije pokrenut i okončan u zakonom propisanom roku od šest meseci od dana izvršenih povreda i da je sa tih razloga nastupila zastarelost pokretanja i vođenja disciplinskog postupka protiv tužioca, sa kojih razloga je pravilan zaključak drugostepenog suda da je osnovan zahtev tužioca za poništaj prvostepenog rešenja tužene br. ... od 24.06.2003. godine u odnosu na teže porede radne obaveze. Stim u vezi, a imajući u vidu napred navedeno, odnosno da je nastupila zastarelost vođenja disciplinskog postupka, utvrđenje da je tužilac učinio teže povrede radne obaveze je bez pravnog značaja na odluku kojom je delimično poništeno kao nezakonito prvostepeno rešenje tužene.

Tužena u žalbi, a sada i u reviziji navodi da je tužilac učinio težu povredu radne obaveze koja je morala biti sankcionisana prestankom radnog odnosa, ali po oceni revizijskog suda ovi navodi tužene nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke, s`obzirom da drugostepeno rešenje tužene o disciplinskoj odgovornosti tužioca nije doneto od strane nadležnog organa tužene u okviru zakonom propisanog roka za vođenje disciplinskog postupka, koji je prekluzivne prirode, sa kojih razloga je tužena izgubila mogućnost izricanja disciplinske mere prestanka radnog odnosa tužiocu, zbog eventualno učinjene teže povrede radne obaveze.

Pravilna je i odluka o vraćanju tužioca na rad kod tužene, s obzirom da je ista doneta na zahtev tužioca, a na osnovu člana 108. Zakona o radu.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić