U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je tužilja bila u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ... od 2010. godine. Na sednici Školskog odbora održanoj dana 25.10.2018. godine sa dnevnim redom na kome je pored ostalog bilo i odlučivanje o žalbi tužilje na rešenje doneto u disciplinskom postupku, sačinjen je zapisnik gde je konstatovano da je tužilja podnela žalbu na rešenje koje je direktor škole doneo u disciplinskom postupku protiv tužilje, zbog čega je tužilja prisustvovala toj sednici i odgovarala na pitanja članova Školskog odbora. Konstatovano je, pored ostalog, da je član Školskog odbora BB naveo da ima informacije da postoje pokušaji da se škola zatvori, da on kao član ovog odbora to neće dozvoliti, nakon čega je tužilja izjavila, a što je zapisnički konstatovano: „Meni je pripisivana želja da zatvorim ovu školu, ali je to nonsens. U ostalom (obraća se svim članovima Školskog odbora među kojima su i majke učenika VV i GG) zar vi zaista mislite da su ova deca ovde za obrazovanje?“ (usledilo je zaprepašćenje svih prisutnih). Usledilo je obraćanje člana Školskog odbora DD rečima: „I evo... koleginica je lepo sebe predstavila u pravom svetlu. Da ovako nešto upita jedan stručnjak ... . Sramota.“ Usledilo je konstatovanje tužiljinog obraćanja: „Šta? Pa zar mislite drugačije?“. Usledilo je obraćanje ĐĐ koji se obratio tužilji rečima „šta biste vi uradili da ste roditelj deteta sa smetnjama u razvoju?“. Usledio je odgovor tužilje „zavisi... od stepena oštećenja. Ali svakako ne možete očekivati da kada zasadite krušku da vam rodi šljiva.“ U zapisniku je dalje konstatovano da je tužilja napustila sednicu a da je zatim Školski odbor doneo odluku da se njena žalba odbije.

Sastanak tima za zaštitu dece i učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja održan je dana 02.11.2018. godine na kome je sačinjen zapisnik u kome je navedeno da je Školski odbor tužene izdao nalog članovima tima da po hitnom postupku zakažu sastanak i utvrde da li se izjave tužilje, koje je iznela na sednici Školskog odbora dana 25.10.2018. godine mogu smatrati diskriminatorskim ponašanjem. Navedeni tim je doneo zaključak da postoji osnov za pretpostavku da je došlo do povrede člana 110. i 112. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer se izjave tužilje mogu kvalifikovati kao govor mržnje iz člana 10. Pravilnika o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja, a konkretan slučaj je definisan tačkom 4. Tim je bio mišljenja da se u skladu sa Pravilnikom o postupanju u ustanovi u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatorskog ponašanja ili vređanja, ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, takvo ponašanje može podvesti pod ableizam (težak oblik diskriminacije) te shodno navedenom, da tim nalaže direktoru škole da protiv tužilje sprovede disciplinski postupak i sve mere u skladu sa svojim nadležnostima. Direktor tužene se nakon toga, dana 02.11.2018. godine telefonskim putem obratio školskoj upravi Valjevo tražeći pomoć, da se precizno klasifikuje nivo diskriminacije, a dopisom od 05.11.2018. godine obratio se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – Službi za inspekcijske poslove. Tim za zaštitu učenika od diskriminacije nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, na sastanku održanom 21.11.2018. godine, zapisnički je konstatovano da se taj zapisnik smatra prijavom direktoru škole radi pokretanja disciplinskog postupka protiv tužilje zbog izjave koja se po mišljenju tima smatra govorom mržnje i propagiranja nejednakog postupanja i pravljenja razlika u odnosu na lična svojstva – smetnje u razvoju. Direktor tužene je 28.12.2018. godine doneo zaključak o pokretanju disciplinskog postupka protiv tužilje zbog osnovane sumnje da je počinila povredu zabrane diskriminacije iz člana 110. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a u skladu sa Pravilnikom o postupanju u ustanovi u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatorskog ponašanja, ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Tužilja je izjašnjenje na zaključak dala 04.01.2019. godine u kome je navela da je te rečenice izgovorila u okviru polemike sa drugim nastavnikom, te da nije pominjala ni na koji način zdravstveno stanje dece već da je iznela svoje mišljenje, da delikt mišljenja ne postoji, zbog čega se protiv nje ne može voditi disciplinski postupak.

Tužena je tužilji dostavila upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dana 28.12.2018. godine zbog osnovane sumnje da je učinila povredu zabrane iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 110. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i člana 9. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih, a zbog rečenica koje je istakla na sednici Školskog odbora od 25.10.2018. godine. Tužilja je na upozorenje dostavila izjašnjenje dana 04.01.2019. godine u kom je ponovila navode iz izjašnjenja na zaključak o pokretanju disciplinskog postupka, navodeći da nije imala nameru da vrši diskriminaciju dece. Direktor tužene je dana 28.12.2018. godine doneo rešenje o udaljenju zaposlene – tužilje sa rada počev od 28.12.2018. godine do okončanja disciplinskog postupka. Tužilja je dana 18.01.2019. godine izjavila žalbu protiv ovog rešenja, koja je rešenjem Školskog odbora odbijena kao neosnovana. Direktor tužene je sproveo disciplinski postupak protiv tužilje u kome je usmena rasprava održana 18.02.2019. godine na kojoj su izvedeni dokazi i na kojoj je tužilja ostala pri svojoj pisanoj izjavi. Direktor tužene je rešenjem broj ../19 od 06.03.2019. godine tužilju oglasio odgovornom za učinjenu povredu koja joj je stavljena na teret zaključkom o pokretanju disciplinskog postupka sa opisom te povrede kao u zaključku, te joj je izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa. Protiv ovog rešenja tužilja je izjavila žalbu dana 12.03.2019. godine, ali je žalba rešenjem Školskog odbora tužene broj ../19 od 26.03.2019. godine odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno, te je utvrđeno da je tužilji radni odnos prestao 26.03.2019. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je osporeno rešenje direktora tužene kojim je tužilji izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa doneto nakon pravilno sprovedenog disciplinskog postupka, u skladu sa Pravilnikom o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih u školi, te da je u tom postupku direktor tužene na osnovu dokaza koji su izvedeni u disciplinskom postupku, te ceneći odbranu tužilje, utvrdio da je tužilja učinila povredu zabrane diskriminacije koja joj se stavlja na teret, a koja je propisana odredbom člana 110. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, člana 22. st. 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije u vezi člana 10. stav 1. tačka 4. Pravilnikom o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika i trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja, te je njena odgovornost utvrđena u svemu u skladu sa odredbama tih zakonskih i podzakonskih akata.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da se revizijom tužilje neosnovano ukazuje da je pobijana odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Revizijom se ukazuje na pogrešno shvatanje suštine pojma diskriminacije, i smatra da tužilja kao nastavnik ima pravo, ali i stručnu i moralnu obavezu da iznosi svoje mišljenje u pogledu obrazovanja dece kojima predaje, da se školovala za to da iskaže svoj stručni stav koji se tiče osoba sa smetnjama u razvoju. Međutim, tužilja je napravila razliku između učenika koji pohađaju nastavu kod tužene i učenika drugih škola, čime je postupila protivno svojim obavezama iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja a kojima se diskriminacija izričito zabranjuje. Tužilja je postupila i suprotno pravilnicima koji regulišu kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije. Rečenice koje je na sednici Školskog odbora izgovorila tužilja se ne smatraju stručnom raspravom niti na bilo koji način doprinose ciljevima obrazovanja i vaspitanja učenika koji pohađaju tu školu, a koji u skladu sa odredbom člana 76. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predstavljaju učenike kojima je u obrazovanju i vaspitanju potrebna dodatna podrška, tako da rečenice koje je izgovorila tužilja predstavljaju diskriminatorsko postupanje, protivno odredbama čl. 110-112. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, te odredbama čl. 19. i 22. Zakona o zabrani diskriminacije.

Navode revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti shodno odredbi iz člana 407. stav 2. ZPP.

Ni ostalim revizijskim navodima, koje je Vrhovni kasacioni sud, takođe cenio, ne dovode se u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić