Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stava drugog i trećeg izreke), tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešeno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tužene na radnom mestu poslovi ... u Odeljenju za ... Uprave kriminlističke policije sa kojih poslova je rešenjem tužene od ...2009. godine premešten na radno mesto poslovi ... u Odeljenju za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije od ...2009. godine. Rešenjem tužene od 07.05.2009. godine, tužiocu je određen ukupni koeficijent plate u iznosu od 31,47, koji je zatim rastao kako je tužilac napredovao u službi. Tužilac ima status ovlašćenog službenog lica u Službi za borbu protiv organizovanog kriminla (SBPOK). Tužena je u spornom periodu isplaćivala tužiocu umanjenu platu jer je nepravilno obračunavala prema Zakonu o policiji i Pravilniku o platama u Ministarstvu unutrašnjih poslova, umesto prema Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, odnosno Uredbi o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala. Veštačenjem (ekonomsko-finansijske struke) utvrđena je razlika između iznosa plate isplaćene tužiocu i njegove pripadajuće plate prema navedenoj Uredbi, u dvostrukom iznosu u odnosu na prethodno radno mesto za period od 01.06.2014. do 30.06.2017. godine, bez dodataka na platu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev u ukupnom iznosu od 2.678.172,67 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pojedinačnih iznosa i doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje, zaključujući da tužilac nakon premeštaja na poslove u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala ima pravo na isplatu zarade u dvostrukom iznosu na osnovu člana 18. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela i člana 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala. Istaknuti prigovor zasterosti potraživanja ocenjen je kao neosnovan jer je tužba podneta 24.07.2017. godine u okviru zakonskog roka iz člana 196. Zakona o radu, s obzirom da je najstarije potraživanje za isplatu (konačna plata za juni mesec 2014. godine) dospelo za isplatu 25.07.2014. godine.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu i u pobijanom delu odbio tužbeni zahtev, nalazeći da tužiocu pripada razlika između dvostruke plate koju je ostvario na prethodnom radnom mestu pre premeštaja (mart 2009. godine) i plate isplaćene na novom radnom mestu. Prihvatajući nalaz i mišljenje veštaka da je plata koju je tužilac primio u martu mesecu 2009. godine iznosila 48.083,64 dinara (bez stimulacije) i da je dvostruki iznos 96.167,28 dinara, zaključio je da tužilac ima pravo na razliku tog iznosa i plate isplaćene na novom radnom mestu u spornom periodu. Tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan preko tako obračunatih iznosa, kao i u delu tražene zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose od 10. do 11.- tog u mesecu i od 25. do 26.-tog u mesecu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je stanovište drugostepenog suda zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“ broj 42/2002 ... 32/2013), lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, Ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu. Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada. Na osnovu ovlašćenja iz navedene zakonske odredbe Vlada Republike Srbije je Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“ broj 14/2003 ... 114/2014) uredila plate ovih lica tako što je u članu 2. stav 1. određeno da se plata lica koja obavljaju poslove u navedenim organizacionim jedinicama državnih organa obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na poslovima sa kojih su stupili na rad u organizacione jedinice iz člana jedan ove uredbe. Po članu 3. stav 6. Uredbe, dodaci na platu utvrđeni zakonom zaposlenom kome se plata utvrđuje ovom uredbom, obračunavaju se u skladu sa zakonom, drugim propisima i kolektivnim ugovorom.

Polazeći od navedenog, zaposleni koji su pre stupanja na rad u Službu bili radno angažovani u MUP-u imaju pravo na dvostruki iznos plate koju bi ostvarili na poslovima i zadacima u tom ministarstvu, što znači da se dvostruki iznos plate obračunava sa svim uvećanjima plate koju bi to lice ostvarilo na ranijem radnom mestu, odnosno svako uvećanje osnovne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa osnovne plate u ovim organizacionim jedinicama, uz organičenje iz navedene zakonske odredbe (član 18. stav 1.).

Shodno tome stanovište drugostepenog suda nije pravilno jer je kao osnov za obračun razlike u čitavom spornom periodu uzeta dvostruka plata koju je tužilac ostvario u martu mesecu 2009. godine, bez uvećanja koje bi kasnije ostvario na tom radnom mestu. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke može se zaključiti da su od momenta raspoređivanja tužioca evidentna faktička povećanja plate zaposlenih u MUP-u, pre svega zbog povećanja neto osnovice. Imajući u vidu navedeno izostala je ocena datog nalaza i mišljenja veštaka u celini, u smislu člana 8. ZPP u pogledu bitnih činjenica o visini tražene naknade u smislu navedenih odredaba Uredbe i zakonskog organičenja iz člana 18. stav 1. navedenog Zakona, zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno. Pored toga u nalazu i mišljenju veštaka (kolona 28) dat je datum dospelosti pojedinačnih iznosa, pa je izostala ocena nalaza i mišljenja i u tom delu u pogledu docnje dužnika (član 277. i 324. stav 1. ZOO) i prava na kamatu. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud ukinuo drugostepenu presudu u pobijanom odbijajućem delu, kao i odluku o troškovima postupka jer njihova visina zavisi od ukupnog uspeha tužioca u sporu.

Drugostepeni sud će imajući u vidu izložene primedbe ponovo odlučiti o žalbi tužene u pogledu ovog dela tužbenog zahteva, kao i o troškovima parničnog postupka.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić