Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sudija Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici. Ima prebivalište u ... na adresi ... broj .... Do 01.10.2017. godine rad je obavljala u Prekršajnom sudu u Sremskoj Mitrovici – Odeljenje tog suda u ..., a od 01.10.2017. godine samo u Prekršajnom sudu u Sremskoj Mitrovici. U spornom periodu tužilja je za odlazak i dolazak na posao koristila sopstveni prevoz. Tužena je tužilji rešenjem od 29.05.2015. godine u vreme rada u Sremskoj Mitrovici priznala troškove za međugradski prevoz na relaciji ..-... u visini mesečne pretplatne karte, a u toku rada u ... u visini mesečne preplate karte gradskog prevoza. Za period od 01.02.2015. do 01.11.2018. godine tužena tužilji nije priznala troškove gradskog prevoza sa mesta rada do autobuske stanice u Sremskoj Mitrovici i od mesta prebivališta – kuće u ... do autobuske stanice u .... Veštačenjem putem veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je potraživani iznos po oba osnova u visini bliže označeno u stavu 1. izreke prvostepene presude. Tužilja je predsedniku suda u Sremskoj Mitrovici uputila zahtev da joj se priznaju troškovi gradskog prevoza na relaciji ... mesto prebivališta i sud Sremska Mitrovica, a u visini cene pretplatne karte, ali je u tom svom zahtevu odbijena. Dana 09.08.2017. godine predsednik Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici je doneo rešenje Su IV-25-4/2017 kojim je odbijen zahtev tužilje da se izmeni rešenje Su IV-25-2/2015-26 od 29. maja 2015. godine u pogledu utvrđivanja prava na troškove gradskog prevoza na teritoriji ... i gradskog prevoza na teritoriji Sremska Mitrovica, a za vreme rada u Sremskoj Mitrovici. Tužilji je na ime prevoza isplaćivana naknada na relaciji međugradskog prevoza Sremska Mitrovica-... . U pogledu donetog rešenja, kojim je odbijen njen zahtev od strane predsednika Prekršajnog suda u Sremskoj Mitrovici, tužilja nije pokretala upravni spor.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je shodno odredbi člana 37. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika (''Službeni glasnik RS'' br. 66/06... 99/14) i Uredbe o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika – član 3. Uredbe (''Službeni glasnik RS'' br. 98/07... 84/05) i člana 45. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe (''Službeni glasnik RS'' broj 25/15 od 13.03.2015. godine) zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan. Pri tome nalazi da svim naznačenim odredbama nije predviđeno da se pravo za naknadu troškova za odlazak na rad i odlazak sa rada uslovljeno podnošenjem zahteva niti dokazivanjem da je podnosilac zahteva prethodno snosio troškove prevoza. Visina troškova odlaska i dolaska utvrđena je putem veštaka ekonomsko-finansijske struke, imajući u vidu prevoznu cenu autobuskih karata na tim relacijama i prisutnost tužilje na radu. Shodno tome, usvojio je tužbeni zahtev tužilje i istoj priznao kamatu na dosuđene pojedinačne iznose shodno odredbi člana 277. ZOO.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo stanovište prvostepenog suda. Razloge koje daje drugostepeni sud temelje se na činjenici da je tužena donela odluku vezano za troškove prevoza za tužilju dana 29.05.2015. godine, ali kako je tužilja podnela novi zahtev da se izmeni naznačeno rešenje i priznaju joj se troškovi gradskog prevoza i kako je navedeni zahtev rešenjem 09.08.2017. godine odbijen, a tužilja isto nije pobijala u sudskom postupku u roku od 60 dana i nije pokrenula sudski spor kako bi pobila naznačenu odluku tuženog kao poslodavca, to ista nema pravo na naknadu traženih troškova. Pri tome, drugostepeni sud zaključuje da je rešenjem tuženog kojim je odbijen njen zahtev utvrđeno da ista nema pravo na troškove gradskog prevoza u ... i Sremskoj Mitrovici jer nema potrebu korišćenja gradskog prevoza u tim mestima, a da se pravilnost i zakonitost tog rešenja nije mogla ispitivati u sudskom postupku kao prethodno pitanje pa je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev tužilje odbijen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda je neprihvatljivo. Ovo iz razloga što je čl. 37. i 49. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kao i članom 2. stav 1. tačka 1. i članom 3. Uredbe o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika propisano da zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevoza autobuske karte. Pravilno je zaključio prvostepeni sud da naznačenim zakonskim odredbama, kao ni odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe nije predviđeno da je pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada uslovljeno podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da su prethodno postojali navedeni troškovi. To pravo je ustanovljeno samim zakonom i tužena je bila dužna, po sili zakona, da iste troškove po pribavljanju podataka o visini cene karte gradskog i međugradskog prevoza, mesečno isplaćuje tužilji. Nedobijanjem naznačenog iznosa troškova prevoza tužilja je pretrpela štetu i ista nezavisno od upravnog postupka pred sudom može zahtevati naknadu štete. Stoga je pravilno postupio prvostepeni sud kada je tužbeni zahtev tužilje usvojio.

Kako u određeno vreme tužilja nije imala autobuski prevoz ista je morala da se organizuje i da putuje kolima, pa u takvom slučaju nije dužna ni da prezentira autobuske karte kako bi ušla u pravo na ostvarenje troškova prevoza, već se isti opredeljuju shodno utvrđenoj ceni karte u gradskom i međugradskom prevozu, a koja cena se mogla utvrđivati pribavljanjem podataka od zvaničnih prevoznika na tim relacijama.

S obzirom na navedeno, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima postupka doneta je u skladu sa čl. 153, 154. i 165. ZPP, a prema važećoj advokatskoj tarifi, a imajući u vidu zahtev tužilje.

Predsednik veća

sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić