Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Ivan Perković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi utvrđenja i naknade štete,  odlučujući  o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1618/19 od 17.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je

   R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1  1618/19 od 17.01.2020. godine i predmet vraća drugostepenom sudu, na ponovno odlučivanje o žalbi tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 928/18 od 20.12.2018. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je tužilac AA iz ... zasnovao radni odnos kod tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane na neodređeno vreme, da je bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 14.10.2013.godine do 23.09.2015. godine; obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog izostalih zarada u periodu od 14.10.2013. godine do 23.09.2015. godine plati pojedinačno navedene iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od dospeća do isplate, sve bliže navedeno u izreci presude; obavezana je tužena da tužiocu u radnu knjižicu upiše radni staž za period od 14.10.2013. godine do 09.03.2015. godine, kao i počev od 15.07.2015. godine; obavezana je tužena da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, plati ukupan iznos od 282.100,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1618/19 od 17.01.2020. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke, pa je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se  utvrdi da je zasnovao radni odnos kod tužene Republike Srbije, Ministarsvo odbrane na neodređeno vreme, da je bio u radnom odnosu kod tužene u periodu od 14.10.2013. godine do 23.09.2015. godine i da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete zbog izostalih zarada u periodu  od 14.10.2013. godine do 23.09.2015. godine plati iznose bliže navedene u izreci presude, sa kamatom počev od dana dospeća svakog pojedinačnog iznosa do isplate; ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem izreke i odbačena tužba u odnosu na tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu u radnu knjižicu upiše radni staž za period  od 14.10.2013. godine do  09.03.2015. godine, kao i počev od 15.07.2015. godine; preinačeno je rešenje sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude i odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se  obaveže tužena da mu na ime troškova parničnog postupka plati ukupan iznos od 282.100,00 dinara i obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova prvostepenog parničnog postupka plati iznos od 39.750,00  dinara; obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka plati iznos od 22.500,00 dinara; odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka, kao  neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), pa je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se prijavio na javni konkurs tužene objavljen u listu „Odbrana“ 15.09.2012. godine, za prijem u profesionalnu vojnu službu u svojstvu oficira tehničke, građevinske i muzičke službe na neodređeno vreme. Vojna pošta je 17.11.2012. godine obavestila tužioca da je ušao u postupak za prijem u profesionalnu vojnu službu u svojstvu oficira i pozvao ga da dođe 23.11.2012. godine, radi daljeg sprovođenja izbornog postupka, odnosno pristupanja psihološkom testiranju i fizičkoj proveri, a 21.02.2013. godine obavestila tužioca da je ušao u dalji postupak za prijem u profesionalnu vojnu službu u svojstvu oficira na neodređeno vreme, te je pozvan da dođe 28.02.2013. godine radi daljeg sprovođenja izbornog postupka. Uprava za kadrove, sektor za ljudske resurse pri Ministarstvu odbrane obavestila je tužioca 28.05.2013. godine da je ministar odbrane doneo odluku o izboru kandidata za prijem u profesionalnu vojnu službu u svojstvu oficira, tehničke, građevinske i muzičke službe naneodređeno vreme broj ...-... od 26.04.2013. godine, koja je dostavljena tužiocu radi upoznavanja, a u kojoj je, između ostalog, izabran i tužilac pod rednim brojem ..., kao specijalista strukovni ... . Tužilac je u periodu od 07.05. do 29.07.2013. godine pohađao program osposobljavanja kanditata u svojstvu oficira ... i stekao kvalifikaciju i zvanje oficira ... . Međutim, sve do 22.09.2015. godine nije doneta naredba načelnika Generalštaba Vojske Srbije o postavljenju tužioca, odnosno prijemu u profesionalnu vojnu službu. Tek naredbom načelnika Generalštaba Vojske Srbije broj ...-... od 22.09.2015. godine tužilac je postavljen po mirnodopskoj formaciji na mesto ... u ... brigadi u...bataljonu ... .

Rešenjem Poverenika za infomacije od javnog značaja od 21.05.2014. godine poništeno je rešenje Ministarstva odbrane Regionalnog centra Ministarstva odbrane Novi Beograd od 17.03.2014. godine i predmet vraćen na ponovni postupak, a rešenjem tužene od 17.06.2014. godine ponovo je odbijen zahtev tužioca za ispravku i brisanje podataka o ličosti tužioca iz jediničnog kartona. Tužilac je, na osnovu informacija od 10.12.2014. godine, obavešten da je na osnovu rezultata javnog konkursa ministar odbrane doneo odluku o izboru kandidata za prijem u profesionalnu vojnu službu na neodređeno vreme, među kojima i tužioca, a lica koja su učestvovala u procesu selekcije imaju status kandidata za prijem u profesionalnu vojnu službu sve do konačnog akta o prijemu u profesionalnu vojnu službu odnosno do donošenja ukaza Predsednika Republike Srbije o naredbi ministra odbrane o prijemu u profesionalnu vojnu službu, da odluka o izboru kandidata ne podrazumeva donošenje naredbe o prijemu u profesionalnu vojnu službu, a da je nakon završene obuke za osposobljavanje tužioca, Sektor za ljudske resurse na osnovu službene evidencije, podataka sa kojima raspolaže došao do saznanja da konkursna komisija nije raspolagala svim podacima u vreme donošenja odluka o izboru kandidata koji se tiču tužioca.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tužilac na osnovu odluke ministra odbrane broj ...-... od 26.04.2013. godine, koja je doneta primenom člana 18. Uredbe o prijemu u profesionalnu vojnu službu („Službeni glasnik RS“ br. 112/2008, 34/10) primljen u profesionalnu vojsnu službu u svojstvu oficira, te da je tužena bila dužna da nakon toga sa tužiocem zasnuje radni odnos tako što će zaključiti ugovor o radu u smislu odredbe člana 34. stav 1. navedene Uredbe, da je tužilac navedenom odlukom i formalno primljen u vojnu službu a da okolnosti odnosno činjenice koje je komisija saznala nakon izbora kandidata u pogledu ispunjanja uslova tužioca za profesionalnu vojnu službu, ne mogu biti od uticaja na promenu odluke tužene. S obzirom da je usvojio tužbeni zahtev u vezi zasnivanja radnog odnosa tužioca kod tužene, prvostepeni sud je tuženog obavezao da tužiocu islati naknadu štete zbog izostalih zarada u spornom periodu i taj period upiše u radnu knjižicu tužioca kao radni staž.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev smatrajući da je tužilac u spornom periodu imao status kandidata za prijem u profesionalnu vojnu službu, a sve u smislu Zakona o Vojsci Srbije i Uredbe o prijemu u profesionalnu vojnu službu. Naime, u spornom periodu ministar odbrane nije doneo naredbu o prijemu u profesionalnu vojnu službu tužioca i Predsednik Republike nije doneo Ukaz o proizvođenju u čin oficira tužioca, iz čega proizlazi da tužilac nije kod tužene zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, a na tužiocu je bio teret dokazivanja da je radi zaštite svojih prava – nedonošenja formalnog rešenja o njegovom postavljenju odnosno Ukaza o postavljenju koristio pravne lekove, da je to učinio u zakonom propisanoj proceduri, poštujući citirane norme iz drugostepene odluke, a što tužilac nije dokazao. Zbog činjenice da u radu organa tužene nije bilo nezakonitog i nepravilnog rada, nema osnova za odgovornost tužene u smislu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno osnova za naknadu štete tužiocu zbog izostalih zarada u spornom periodu, pa nema ni obaveze tužene da upište tužiocu radni staž u spornom periodu u radnu knjižicu.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da drugostepeni sud, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nije potpuno utvrdio činjenično stanje u pogledu postupanja tužioca u vezi zaštite njegovih prava – nepodnošenja formalnog rešenja o njegovom postavljenju, kao i u vezi sa tim postojanja odgovornosti tužene zbog nezakonitog i nepravilnog rada.

Drugostepeni sud nije imao u vidu dokaze koji su izvedeni u postupku u vezi obraćanja tužioca nadležnim organima zbog nedonošenja rešenja odnosno naredbe o prijemu u profesionalnu vojnu službu. Zbog netačnih podataka koji su upisani u jedinačni karton tužioca, a zbog koga je tužena smatrala da tužilac ne ispunjava uslove za prijem u profesionalnu vojnu službu tužilac se obraćao nadležnim organima tužene, zahtevom za ispravku i brisanje podataka, koji je rešenjem Centra MO Novi Beograd I Up - broj ...-... od 07.03.2014. godine odbijen, a protiv tog rešenja tužilac je izjavio žalbu Poverniku za infomacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koja je usvojena rešenjem Poverenika broj 07-00-01-'51/2014-06 od 21.05.2014. godine i poništeno navedeno rešenje Ministarstva odbrane Republike Srbije, Regionalnog centra MO Beograd, Centra MO Novi Beograd Up-1 br. ... od 07.03.2014. godine i predmet vraćen na ponovni postupak. Rešenjem istog organa Up-1 brj ...-... od 17.06.2014. godine ponovo je odbijen zahtev za ispravku i brisanje podataka o ličnosti tužioca, koji je i protiv ovog rešenja izjavio žalbu, ali u spisima nema podataka kakav je bio ishod navedene žalbe. Pored toga, tužilac se obraćao Zaštitniku građana zbog nedonošenja rešenja o prijemu u profesionalnu vojnu službu, koji je Odlukom broj ... od 17.11.2014. godine utvrdio da je Ministarstvo odbrane, Sektor za ljudske resurse, Uprava za kadrove, načinila propust u radu, jer postupak javnog konkursa za prijem u profesionalnu vojnu službu u kome je učestvovao kandidat AA nije sproveden u skladu sa Uredbom o prijemu u profesinalnu vojnu službu kojom su regulisani uslovi, način i realizacija prijema u profesionalnu vojnu službu putem javnog konkursa, te da je ministarstvo kršeći principe dobre uprave, suprotno odredbama o sprovođenju javnog konkursa, propustilo da donese obrazloženu odluku koju upućuje na razloge zbog kojih tužilac nije primljen u profesionalnu vojnu službu, sa poukom o pravu na pravno sredstvo, čime je tužilac onemogućen u ostvarivanju jednog od osnovnih Ustavom Republike Srbije zajamčenih prava –prava na pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. Zbog otklanjanja utvrđenih nedostatka Zaštitnik građana je Ministarstvu odbrane uputio preporuku da bez odlaganja postupi u skladu sa odredbama Uredbe o prijemu u profesionalnu vojnu službu i otkloni propuste u radu i pritužiocu AA omogući ostvarivanje prava na način propisan odredbama o sprovođenju javnog konkursa i prijema u profesionalnu službu. Nakon toga tužilac je naredbom načelnika Generalštaba Vojske Srbije od 22.09.2015. godine postavljen po mirnodopskoj formaciji na mesto ..., čime je primljen u vojnu službu, a pre toga je predsednik Republike doneo Ukaz o postavljenju, što proizlazi iz obrazloženja navedene naredbe. Prema tome, jedina odluka koju je tužilac dobio u vezi konkursa za prijem u vojnu službu u svojstvu oficira tehničke, građevinske i muzičke službe na neodređeno vreme je odluka ministra odbrane broj ...-... od 26.04.2013. godine kojom je, između ostalih, i tužilac izabran za prijem u profesionalnu vojnu službu kao ... . Protiv te odluke tužilac nije imao pravnog interesa da izjavljuje pravni lek, kako se to osnovano u reviziji ukazuje. Od tada, tužilac u vezi prijema u profesionalnu vojnu službu nije dobio nijednu odluku, pa nije mogao da upotrebi pravni lek, kako se to i navodi u odluci Zaštitnika građana, iz koje proizlazi da, ukoliko je tužena smatrala da tužilac ne poseduje uslove za prijem u profesionalnu vojnu službu, zašta je saznao nakon donošenja odluke od 26.04.2013. godine, trebalo je da donese odluku o izmeni te odluke i tužiocu omogući pravo na pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu.

Sve ove dokaze drugostepeni sud nije imao u vidu ili im nije dao dovoljan značaj prilikom odlučivanja o žalbi tužene, pa zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja, oceniti sve dokaze koji se u spisima nalaze, a u vezi postupaka tužioca radi zaštite svojih prava i u tom smislu postojanja odgovornosti tužene zbog zakonitog i nepravilnog rada njenih organa. Pri tome, drugostepeni sud će oceniti i dokaze koje je tužilac priložio u odnosu na netačne podatke o njegovoj ličnosti koji se nalaze u jediničnom kartonu, a što je i bio razlog zbog čega tužilac, sve do 22.09.2015. godine nije primljen u vojnu službu po konkursu od 15.09.2012. godine, te da je u vojnu službu primljen na osnovu tog istog konkursa i postupka koji je sproveden, na osnovu odluke ministra odbrane od 26.04.2013. godine.

Pošto oceni da li je u radnjama organa tužene bilo nezakonitog i nepravilnog rada odlučiće i o ostalim tužbenim zahtevima koje je tužilac u tužbi postavio.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić